Бранич

„Б Р А Н И Ч"

9 Библиотека, Политика и друштво. Уређивачки одбор Др. Михаило Илић Др. Милан Жујовић, Др. Божидар С. Марковић. Издавачка задруга Политика и Друштво — Београд, Драшковићева 14[1 *) У општој културној и научној активности која се од пре неколико година нагло развија у нашој средини, у току 1937 г. појавила се акција једне групе научника и писаца која је до сада издала читав низ малих расправа посвећених актуелним проблемима, или проблемима који су за разумевање садашњости од великог значаја. Ове расправе издате су у једном скупном оквиру под насловом „Библиотека политика и друштво". Из до сада објављених књижица (једанаест по броју), може се већ без претераности тврдити да је појава ове библиотеке од ванредне користи; у малом обиму и упрошћеној форми она расправља с једне стране неколико питања најактуелнијих по југословенску политичку и друштвену заједницу, а с друге и општа питања, која посредно имају крупну вредност за њу, јер помажу расветљавање многих начелних проблема. Осим тога, треба истаћи редак смисао писаца за објективно постављање, излагање и решавање обрађених питања. Проблеми су, колико је обим допуштао, свестрано расправљани и заснивани на фактима. Решења свакако да могу бити дискутована, али је начелан став писаца прожет тежњом да се стварност изложи и мери непристрасно. Прва свеска је од г. Мих. Илића „Пред конкордатом". У бурној узталасаности јавног мњења поводом законског предлога Конкордата са Св. Столицом, г. Илић прелази на страну његових противника. Он је и начелно против конкордата, јер сматра да се регулисање односа цркве и државе далеко боље и правилније може остварити унутрашњим законом него међународним уговором. Он томе не налази само формалне разлоге с обзиром на начело равноправности вероисповести проглашено у југословенском Уставу, већ и стварне разлоге, јер у међунардни уговор могу бити унете одредбе повољније од унутрашњих закона, што је редовно случа> са конкордатима и главни разлог што се римокатоличка црква њима служи при регулисању својих односа са државом. У детаљној анализи главних одредаба предлога југословенског конкордата, г. Илић показује како овај садржи не само одредбе повољније од оних које вреде за остале вероисповести, него и одредбе које се не налазе ни у једном другом конкордату. Наглашавајући ову повреду Уставом проглашене једнакости, писац предочава верске трзавице и борбе до којих би усвајање овог конкордата довело. Друга свеска садржи расправу г. Божидара С. Марковића „Начела демократије". Указујући на спор о кризи демократије, писац истиче да се у суштини још није дошло до основних, најчистијих демократских начела, лишених сваке случајне и пролазне примесе. По г. Марковићу традиционална начела слободе и једнакости у ствари нису основни принципи демократије, већ само изведене идеје које почивају на одређеном корену. Тај корен он налази у социјалном релативизму, а битну карактеристику демократије у њеном методолошком значају. Социјални релативизам заснован је на релативистичком схватању истине, на гледишту да је истина на социјалном плану условљена временски и просторно. Он дакле негира апсолутне друштвене вредности, и према томе и апсолутне политичке идеале на којима су засновани ауторитативни режими. Пренет на политички терен, социјални релативизам значи једнакост свих мишљења и свих акција, те на њему у суштини базирају начела слободе и једнакости. Најважнија последица ове основе демократије јесте методолошки смисао демократије. Она у суштини не препоручује никакво одређено решење и садржину, већ само указује на пут којим ће се доћи до решења. Она се издваја као чиста форма, одвојена од конкретних политичких, философских и економских доктрина, форма са променљивом садржином, која садржи само правац кретања друштвеног механизма. У демократији је апсолутан само тај оквир, све је остало случајно и пролазно. У трећој свесци г. Слободан Драшковић расправља проблем „Аутархија или светска привреда?" Писац баца кратак историјски поглед на по-

*) Бранич ће у једном од идућих бројева приказати остале овде не приказане свеске Библиотеке.