Бранич

572

„Б Р А Н И Ч*

— подношењу тужбе противу Државе за накнадну штету, на основу чл. 25 Зак. о судијама налазећи да су судије, доносећи овакву пресуду, повредиле закон и Општину оштетиле. Поднета је дакле тужба противу Државе. Окружни суд у Нишу као првостепени пресудио је под По-114/34 од 22. I. 1935 да се одбија тужбени захтев, налазећи да судије, вршећи службену дужност при доношењу поменуте пресуде, нису оштетиле тужилачку Општину. У разлозима ове пресуде констатује се пре свега да су судије правилно водиле поступак (баш супротно ономе што је исти Окружни суд утврдио у решењу којим је била допуштена обнова спора), а за овај чланак нарочито је важан овај део образложења у коме првостепени суд каже: „Не стоји навод тужилачке стране да је суд погрешно донео пресуду за накнадну штете злонамерном паљевином необезбеђене ствари, наводећи да је млин обезбеђена ствар, што у ствари не стоји, јер млин о коме је реч налази се изван села а као таква зграда млин приступан је сваком лицу и тако остављен уздајући се његови сопственици у јавну безбедност". Остављајући на страну језичну страну ове пресуде, ми констатујемо да се она заснива на тези да је и индустријско предузеће заштићено по закону о накнади штете учињене злонамерном паљевином. — По призиву тужилачке Општине, Апелациони суд у Београду пресудом свога IV већа Пл. 359/3/35 од 1. IV. 1935 није уважио призив, а потврдио је пресуду са разлОга што је осуда донета од надлежног суда извршном одлуком (што је, узгред буди речено, сасвим споредно и ван спорног питања), а осим тога пресуда Апалационог суда садржи као разлог само једно врло занимљиво, али потпуно неразумљиво гледиште о тумачењу чл. 25 Зак. о Судијама, у коме није предвиђена никаква специјална процедура да се судски нехат утврди, што изгледа Апелациони суд не усваја јер каже: „Навод пак тужилачке стране, да је до ове осуде дошло само нехатом државних чииовника судија, остаје за сада само навод, с обзиром да нема одлуке надлежнога суда по спроведеном специјалном поступку, којим би овај нехат био утврђен." По овоме би изгледало као да зависи од дисциплинског постуика противу судије могућност тужбе за накнаду штете због судске грешке. — Општина К-чка изјавила је ревизију противу ове пресуде Апелационог суда, но Касациони суд није уважио ову ревизију, а поводом ревизијског навода о томе да млин неможе да спада у ствари које штити Закон о накнади штете учињен'е злонамерном паљевином, Касациони суд каже у својој пресуди Рев. Бр. 343/36: „Ревизијски навод тужиоца да је суд требао оштећеног да одбије од тражења, пошто је у питању паљевина спорног имања — неоснован је јер је оцена суда у погледу природе објекта паљевине правилно дата у смислу чл. 1 зак. о. н. ш. злонам. паљевином." Као што смо напред навели, нас сада интересује држање Касационог суда, с обзиром на постојање и важност одлуке опште седнице, којом је начелно протумачен чл. 1 Зак. о накн. штете сасвим супротно пресуди Касационог суда по овом конкретном случају. Зато ћемо остале погрешке судија при доношењу