Бранич

ДА ЛИ ОДЛУКЕ ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦ, СУДА итд.

573

помеменуте пресуде само узгредно споменути: Општина је осуђена на накнаду штете сопственику изгорелог млина, а њен претставник није о овом захтеву никако саслушан — општински претставник био је поднео молбу још док је предмет био код полицијске власти, да се саслуша више сведока који би утврдили, да се је млин упалио кривицом сопственика и његовог особља, дакле да није по средини злонамерна паљевина, па ову молбу ни полициЈска власт ни окружни суд нису узели у обзир, ма да чл. 16 з. о н. ш. изрично наређује, да иследна власт испит сведока има да саопшти једној и другој страни да своје примедбе даду, а чл. 17 наређује Суду, да ако примети да рад иследне власти по оваквој ствари није извршен по закону, има предмет да врати са примедбама да се ствар накнадно саобрази закону. То, само по себи, било је довољно, да се рад судија који су такву пресуду донели, огласи као противзаконит и да се по тужби Општине, а на основу наведеног чл. 25 Зак. о судијама, Држава осуди, да Општини накнади штету која јој је оваквом противзаконитом пресудом нанета. Касациони суд је међутим нашао, да су оба суда, Окружни и Апелациони, одбијајући Општину од овога захтева, правилно поступили. Но важно је, поред овога, да Касациони суд није узео у обзир начелну одлуку опште седнице Касационог суда, и ако је она истакнута у ревизији. Наводимо ту одлуку опште седнице Касационог суда у изводу, у колико се на овај случај односи (по књизи г. Никетића, Одлуке опште седнице Касационог суда књига II — начелне одлуке опште седнице Касационог суда, део II број одлуке 113: „Границе колективне одговорности из чл. 1 Зак. о накнади штете учињене злонамерном паљевином На захтев Господина Министра правде од 2 октобра 1910 год. Бр. 14.809. да му Касациони суд да своје мишљење о томе: Које се сгвари подразумевају под онима, које закон штити по Чл. I Зак. о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари; односно, да ли све ствари у опште које се налазе у атару сеоске општине или у пољском имању варошких општина или само неке одређене, Касациони суд на основу тач. 1 § 15 Зак. о своме устројству, у својој општој седници, проучио је ово питање, па је нашао: У чл. 1 поменутог закона реч је о одговорности општине за штету приватном лицу учињену 1) злонамерном паљевином или намерним противзаконим поништајем необезбеђених ствари, и 2) крађом: стоке, земљорадничког алата, хране (људске или сточне), воћа, живине, кошнице и пољских ограда. Питање се односи на први случај и тиче се предмета паљевине или поништаја за које закон везује одговорност општине. На име: да ли Општина одговара за накнаду штете сваке ствари злонамерно запаљене или намерно и противзаконито уништене трећем лицу, или само за извесне ствари, и онда које? Ипак колективна одговорност за штету причињену паљевином и уништајем ствари не постоји за сваку ствар у атару сеоском или на пољском имању варошке општине. Закон ту одго-