Бранич

574

„Б Р А Н И Ч 1

ворност општине не ограничава на необезбеђене ствари, поетавља као погодбу то, да су ствари биле иеобезбеђене (која погодба ? у осталом вреди сад и у погледу колективне одговориости за штету причнњену крађом ствари напред побројаних). Може бити само питање: шта закон разуме под необезбеђеним стварима? Касациони суд налази, да под необезбеђеним стварима не треба разумети само ствар за случај такве штете необезбеђену код каквог завода за осигурање, него уопште необезбеђену услед самих прилика у животу земљорадничког или сточарског привредника у атару сеоске општине, као и у пољима варошке општине. Необезбеђене су ствари овде слично пропису тач. 3 § 223 к. з., све оне које овакви привредници држе у пољу уздајући се у јавну сигурност. И онда су необезбеђене све оне ствари које се по природи земљорадничког и сточарског живота самога привредника држе у пољу или у селу, али не у самој кући где се станује. Куће у којима се станује, биле оее у атару сеоске општине или на пољском имању варошке општине-чуване су и самим тим становањем од паљевине и поништаја, па онда оне' су и све је у њима, обезбеђено већ тнм, што су становању намењене. И онда очевидно аод овај законски ароиис о колективној одговорности за штету иричињену иаљевином или аоншитајем ствари најлшње могу доћи механске зграде, сеоска дупани, магазе и сличне зграде са стварима у њима, јер оне ио природи својој треба да имају свога чувара, те их закон још у наиред сматра да су обезбеђене? Нарочито још кад то нису сшвари земљорадника и сточара, које закон овде установљавајући колективну одговорност за штету у атару сеоске оиштине а на аољском имању варошке оиштине, јецино и има у виду. Али зграде које нису намењене становању и служе потребама земљорадничким и сточарским, као што су: кошеви, амбари, млекарници, вајати, торови, плевље и кошаре, за случај паљевине и поништаја, долазе под овај законски прописДрукче разумевање како се Касациоиом суду чини, не би одговарало циљу закона и учинило би немогућним и сам закрн. Поред земљорадника и сточара, у селу се све више развијају сви облици трговике, привреде у опште. Једна трговачка магаза или механа или каква дућанска радња може износиши вредност колико би једва могло аоднети да илати село у чијем је она атару. Тако исто мора се одсудно одбити да је овом закону била намера да колективно заштити виле које варошани подижу у атарима сеоских општина или на пољским добрима варошких општина. Те објекте ни сами сопственици по правилу не остављају без чувара, нити има смисла да их закон колективном одговорношћу ослобођава од те дужности. Из опште седнице Касационог суда од 19 октобоа 1910 г. Бр. 11140, Као што се дакле види из изложенога мишљења опште седнице Касационог суда, јасно је, да парни млин ни у ком случају не спада у необезбеђене ствари и да за случај злонамерне паљевине једног парног млина, који се налази у атару једне сеоске општине, нипошто не дозази у обзир одговорност дотичне општине за накнаду штете сопственику изгорелог млина. То је тако