Бранич

ДА ЛИ ОДЛУКЕ ОГ1ШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦ. СУДА итд. 575

јасно и логично и по самом текстз> закона, да, и кад не би постојала наведена одлука Опште седнице Касационог суда, не би се могло из законског текста извести и то, да се једна сеоска општина осуди да плати штету сопственику изгорелог млина, кад закон јасно каже, да ту долазе у обзир само необезбеђене ствари. Зар парни млин спада у необезбеђене ствари? И кад Касациони суд лепо разлаже у наведеној својој одлуци да у ствари заштићене пом. законом, не спадају: механске зграде. дућзни, магазе и сличне зграде са стварима у њима, јер оне по природи својој треба да имају свога чувара, онда тим мање у овакве ствари спада парни млин, који такође мора имати своје чуваре и који чак мора имати и спразе зз гашење пожара и у том погледу, као и у погледу испоавности машиаа подлежи контроли лржавних власти (инспекција парних котлова при Бан. управи), Касација даље кеже, да је законодавац овде имао у виду заштиту ствари земљорадника и сточара. Па кад један дућан или магаза у селу не саада у земљорадничке ствари, како може један парни млин као индустријско предузеће бити сматран као ствар зељорадника или сточара? Ми се дакле потпуно слажемо са мишљењем Иајвишег суда у цитираној оцлуци, јер друкче не може бити. Ово је у потпуном складу са законским текстом и резултат логичног резоновања једне здраве памети. Али, Касациони суд, коме је у ревизији изрично скренута пажња иа постојање једне овакве начелне одлуке и ревизији приложена ова одлука у целини, потврђујући пресуде Окружног и Апелационог суда, којима је одбијен захтев од општине да јој Држава накнади штету, коју су јој ранијом пресудом нанеле држ.авне судије, осуђујући је да плати сопственику штету за изгорели млин, — у ствари је пресудио, да парни млин спада у објекте које штити члан 1 Зак. о. н. ш. т.ј. да је парни млин необезбеђена земљорадничка ствар. Другим речима, Касациони суд је пресудио једну ствар супротно одлуци своје Опште седнице, која је обавезна за сва оделења Касационог Суда. Како је овде у питању примена једног закона који важи само на територији Касационог суда у Београду, то у погледу одржавања једнообразности суђења важе пролиси устројства Касациоиог Суда V смислу последње алинеје тач. 4 чл. 46 Уводног Законика за г.п.п., те Касациони Суд није био у праву да донесе одлуку супротно ранијој начелној одлуци опште седнице јер је оваква одлука оЗавезна за одељења све дотле, док не би општа седница саставл^ена из претседника и свих судија Касационог Суда на два своја сасганка, на сваком са најмање петнаест гласова већине, донела друкчији закључак за разумевање и примењивање истог законског прописа." (§ 16 тач. 1 Устр. Кас, суда и изменама од 1922 г.) Ми се с правом питамо, као правници, да ли начелне одлуке опште седнице Касационог суда могу имати још ауторитет који заслужују како због установе која их доноси и због правничке вредности њихове, када се у пракси не поштују. -- Погрешком погођени лаици се питају: како ће сносити тежак терет њихова сирота општина и да ли треба да сноси она последице судијске грегаке? Р. И.