Бранич

10

„Б Р А Н И Ч"

вокатског реда за његов дугогодишњи пожртвован и упоран рад на томе делу. * Као адвокат он је спадао у ред наших најистакнутијих, нај- • способнијих и најуваженијих чланова. Био је колегијалан и предусретљив. Редак је млађи адвокат који није користио његову љубазност и који га није консултовао по тежим и компликованијим правним случајевима. Он је увек излазио у сусрет, удубљивао се у те случајеве њему својственом озбиљношћу и са великим искуством, давао савете, кориговао погрешна мишљења и у томе погледу био је прави учитељ. Као правник располагао је сјајном ерудицијом, великим знањем, а нарочито дубоком и гвозденом логиком. Био је прави маестро у области правне праксе и правне науке. Радио је неуморно и читао је много. Када су ступили на снагу нови процесни закони и када смо сви морали да готово изнова учимо ту веома важну област за нравне практичаре, били смо запрепашћени на нашим скуповима, где смо у заједници савлађивали то ново законодавство, када смо већ на првим састанцима увидели да је он, један од најстаријих, и пре нас и брже од нас већ све то савладао, проучио и већ заузео један критички став с обзиром на своје изванредно велико искуство у установама из те правне области. * По добу свога живота и по времену свога деловања, он спа^ да у предратну генерацију наших интелектуалаца, јер је у томе времену достигао своју пуну мужевну снагу. Треба рећи правду. Тадашњим нашим генерацијама било је у интелектуалном погледу много теже него ли је то нама данас. Тада су контрасти између душевних и интелектуалних уздизања појединаца и објективне стварности која је њих опкољавала били много већи. Самим тим и задаци и напори просвећене наше народне интелигенције, били су и много разноврснији и много компликованији. На свима пољима културног, интелектуалног и државног живота требало је ударати темеље. Изграђивана је зграда наше културне заједнице и наша народна интелигенција претстављала је работнике на послу који је морао да буде дубоко смишљен и размишљен и који је увек морао да буде управљен према далекој, бољој будућности. То је био напор и посао у коме се није смело грешити. И хвала Господу Богу, и хвала нашим очевима и дедовима, они су тај трудан и напоран посао часно и дубоко национално обавили, они су ударили добре и солидне темеље нашој државној згради и у њих су уградили, поред својих душевних и интелектуалних вредности, и кости своје и свога народа. И када полако сахрањујемо преставнике те дивне наше генерације, на топовским лафетима или иначе, ми морамо тога увек да се сетимо, ми морамо на то да мислимо, јер то претставља националну и моралну и етичку основу нашега постојања, нашега битисања и наше будућности.