Бранич

„Б Р А Н И Ч"

на коме положају остаје све до 1919. године, када је изабран за претседника. Крајем 1920. године Петковић даје оставку на звање претседника, али Управа Удружења и мимо његове оставке не попуњава место претседника. Тако је све до избора у 1921. години, Удружење водио први потпретседник. Године 1923. Петковић је поновно изабран за претседника и остаје на томе положају све до 1925. године када је умолио колеге да га више не бирају. Ценећи његов рад, адвокати су на скупштини Удружења одржаној 6 септембра 1925. године донели овај закључак: „Скупштина одаје заслужну пошту досадашњем претседнику Удружења г. Добривоју Петковићу, адвокату из Београда, коме стање здравља није дозвољавало да своју досадашњу дужност претседника и даље отправља и једногласно га акламацијом бира за почасног претседника Удружења". Међутим, Петковић и даље помаже рад Удружења и остаје уредник „Бранича". Када је донет Закон о адвокатима и када је требало да се врше избори, тадањи активни претседник Удружења г. Обрад Благојевић, са целом Управом Удружења, понудио је Добри Петковићу да буде први претседник Адвокатске коморе у Београду. Петковић се, међутим, захвалио и умолио да се његова кандидатура не истиче. Сматрао је да му стање здравља не би дозволило да ову високу функцију испуни онако како је он замишља. Али адвокати са територије Београдске Адвокатске коморе, ипак, нису могли дозволити да Добра Петковић не буде именован ни у једном телу Коморе и тако је на првим изборима Добра Петковић, огромном већином изабран за члана Испитног одбора. И на доцнијим изборима Петковић је великом већином биран за члана Испитног одбора, тако да је ово звање задржао све до своје смрти. Осим тога Петковић је изабран за првог почасног претседника Адвокатске коморе у Београду на првој редовној скупштини одржаној 25 августа 1929. године. Због сувише ограниченог времена, принуђени смо да у најкраћим потезима региструјемо рад Добре Петковића у адвокатским установама у бив. Краљевини Србији, односно на територији бив. Краљевине Србије. Рад ових организација од 1901. год.,, када је Добра Петковић први пут изабран за члана управе Удружења јавних правозаступника до данас, може се у главном поделити у три периода: време пре светског рата, доба по извршеном уједињењу и период од оснивања Адвокатске коморе до данашњих дана. Рад Удружења јавних правозаступника и у првом периоду као и доцније, све до краја 1928. године претстављао је највећим делом истрајну и живу борбу за доношење Закона о адвокатима. У овом послу Петковић је показао изванредно разумевање и својим идејама и активним радом у многоме је помогао да се у овој борби истраје и да се најзад дође до жељеног успеха. Али Удружење је поред овога радило и на другим пољима. Тај рад се у главном састојао у заштити професионалних интереса, у заштити колега од разних прогона и од прекомерног опорезивања, у напорима да се одржи стручни часопис, у покушајима да се оснује фонд за помоћ и потпору изнемоглих адвоката и њихове сирочади, у успостављању везе са адвокатским организацијама Срба и Хрвата у бившој Аустроугарској као и у Бугар'