Бранич

ПОСВЕТА + ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ

ској, у улагању протеста против извесних пресуда политичке природе и ваи граница наше отаџбине итд. Тако у времену пре светског рата, Удружење јавних правозаступника је предузимало активну борбу противу пискарача, улагало је протесте због образовања Правничког одбора при Ми нистарству финансија без и једног адвоката, чинило је кораке због сметњи на које су адвокати наилазили код појединих судо ва. Ово нарочито у вези са заступањем окривљеника у току истраге. Даље, Удружење је у више прилика доста успешно ин тервенисало противу самовољног кажњавања адвоката од стране Претседника Првостепених судова који су по тадањем Закону о адвокатима од 1865. године имали право дисциплинске власти над адвокатима. У овоме периоду приступљено је и изради мар кица с амблемом Богиње правде, чијом продајом је имао да се снабдева фонд за помоћ и потпору изнемоглих адвоката и њихове сирочади. (Ова замисао, као и многе друге одличне идеје, није могла до краја да буде приведена у дело, поглавито, услед велике индоленције адвоката). Године 1909. Удружење је преко јавности уложило протест због изрицања и извршења смртне казне над петорицом окривљеника по пресуди преког суда у Колашину, који су, као политички кривци, суђени и осуђени без стварне одбране. Удружење се такође заинтересовало 1908/1909. године и за случај чувеног велеиздајничког процеса у Загребу и организовало прикупљање прилога за „мученике" са овога процеса. (Записник седнице од 31 октобра 1909. године). Када је главни бранилац са овога процеса Др. Хинко Хинковић, адв. из Загреба оптужен, Удружење је у знак пажње према колеги Хинковићу упутило на претрес два своја члана, а по изреченој пресуди послало је колеги Хинковићу писмо у коме му је одало поштовање, признање и у исто време жаљење због осуде. На једној од првих наредних скупштина Удружења тј. на скупштини од 15 јуна 1911. године Др. Хинко Хинковић изабран је једногласно за почасног члана Удружења јавних правозаступника. После Уједињења, на иницијативу Добре Петковића, извршена је обнова Удружења под називом „Удружење јавних правозаступника за Србију и Црну Гору". У том периоду Удружење је, поред ранијих редовних послова, живо и пожртвовано радило на демобилисању адвоката војних обвезника, затим спремило је опсежне примедбе на пројект Закона о ликвидацији мораторног стања, интересовало се за пружање помоћи адвокатима оштећеним ратом, помогло је акцију Удружења резервних официра да се дипломираним правницима војним обвезницима призна смањени стаж за полагање судијског и адвокатског испита и за стицање права на положај судије и на звање адвоката. Удружење је затим, као прво у уједињеној отаџбини, успоставило везу са адвокатским установама у новим крајевима. Удружење је, такође, активно учествовало на Сабору правника, одржаном у оагребу од 19-2Г1Х-1924. г. који је Сабор био претеча данашњем Конгресу правника итд. Да сви ови послови буду успешно обављени, да се дође до позитивних резултата, велика је заслуга дугогодишњег члана -Управе, потпретседника и претседника Добривоја С. Петковића