Бранич

ПОСВЕТА + ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ

29

поверени случај, он је веровао и суду и закону. Због тога ми Петковића, иначе тужног и у рату саломљеног, никад на правном пољу не видесмо депримираног. у том погледу нека нам стари маестро буде пример, па ћемо сви ведријег чела ући у борбу, са већим надама сачекати исход, и са сигурнијом стрпљивошћу издржати критику. Биће нам лакше, да са успехом обављамо свој високи позив заштитника правде и правице, којему ниједан други није дорастао. III. Истину и правду не тражимо само ради појединца, који нам поверава своју част, имање, слободу и живот. Тражимо их ради свих, јер неправда никад није погодила једног, већ све. Гетеов точак судбине стално се окреће, те сви и са највећих висина могу сутра доћи ту, где данас појединац грца у болу и неправди. Драјфусов процес више је узвитлао савести Француске од било које недаће, које су јој деспоти често поклањали. А ипак нико није мислио ни на Драјфуса ни на његов порушени дом, већ на Француску и веру грађана у њену вечиту правду. Анатол Франс, Емил Зола и доцнији тигар Клемансо, три разна политичка и филозофска схватања, постали су у борби за правду једна душа, не из љубави према жртви сутске заблуде, већ из љубави према великој домовини, за коју је неправда исто тако опасна као и Седан. А у том случају ето нам пример шта за грађане значи вера у правду која држи земље и градове, она а не груба сила. Ту веру могу створити и одржати адвокати и судије у заједничком раду, на заједничком добру свих. А тим ће извршити своју велику мисију и своју патриотску дужност. Не само што оба реда која чине правосуђе, ради те велике мисије потребују темељито познавање прописа, и безкомпромисну савест, већ и најтежу сарадњу, која знања допуњава, правду обезбеђује, а заблуду искључује. Сарадња оба чиниоца могућа је само уз услов једнаког поштовања обе функције, које су само две оштрице једног истог мача. Добра Петковић био је најубеђенији трудбеник колегијалне сарадње оба правничка реда. Иако здравствено скрхан, са све горим слухом, који је остао уз поломљене топовске цеви кроз многа бојна поља — Добра Петковић је многе грешке својих колега из оба реда исправљао очински, никад инквизиторски. Где је он допро ту је хармонија увек очувана, јер је његова реч увек била мелем за обе стране. Поштовао је свачији ауторитет и савест, али је од свакога тражио поштовање високе правобранилачке функције, коју је деценијама поносно носио. Као што је увек помирљиво и поучно деловао на судију, тако је деловао и на свог процесног колегу. Ако је на његовог ближњег властодавац пренео приличну дозу жучности, то је све изчезавало, чим се чује блага и логична Петковићева реч, која је испред законског слова мајсторски уклањала све нагомилане облаке. А кад је, било у његовим, или у рукама ближњег, правда триумфовала, Добра Петковић се радовао као дете, не конкретном, већ општем успеху. После успешног окончања једног тешког случаја, који је био разне процесне судбине, Добра Пет-