Бранич

„Б Р А Н И Ч"

да ако се не изјави замерка о повреди прописа, који уређује поступак, онда странка, која је овлашћена на изјаву замерке, не може се више жалити на ту повреду, те за то не може се сматрати, да је изјава замерке формалне природе. Због тога Касациони суд сматра, да је туженик самим тим што је пропустио да стави своју замерку на поменути доказни закључак изгубио право, да се на исти жали". ЈованД. Смиљаник секретар Касац. суда у Београду. Делегација — § 28. гр. п. п. Тужилац у тужби својој поднетој Среском суду за град Београд <П. 5799/37.) ради признања ванбрачног очинства и плаћања алиментације, предложио је у см. § 28. гр. п. п. да се пре одређивања расправе списи доставе Касационом суду ради делегације Среског суда у Чаковцу а са једнога, јединственога случаја и због примене правила међумурског приватног права. Закључком својим П. 5799/37. Срески суд за град Београд одбио је лредлог тужиоца о достављању списа Касационом суду § 28. грпп. а ради делегације другог суда т. ј. Среског суда у Чаковцу, с тим да се по извршности овог закључка поступак пусти у ток. Ево образложења: „тужбом је тужилац преко свога заступника тражио признања ванбрачног очинства и плаћање алиментације, а при томе је предложио да се доставе списи Касационом суду ради доношења одлуке о делегацији Среског суда у Чаковцу за расправу ове правне ствари. Разлог за делегацију је означио целисходност с обзиром да се у конкретном случају има применити међумурско приватно право. По расмотрењу предњег предмета суд је по своме слободном уверењу нашао да је неумесан предлог тужиоца о делегацији суда, јер разлог целисходности захтева да се прво правна спорна ствар расправи код овога суда надлежног по месту домицила туженика — § 62. у в. § 44. гр. п. п. без обзира на примену прописа приватног права. Са изложеног ваљало је донеги закључак као у диспозитиву § 21. грпп. По благовременом рекурсу Окружни суд за град Београд закључком Пл. 1284/37. укинуо је нападнути закључак а са разлога: „Према § 28. грп.п. у вези § 104. зак. о уређењу ред. судова први суд није био надлежан да одлучује о стављеном предлогу за делегацију, већ је био дужан да правну ствар упути надлежном вишем суду, у овоме конкретном случају Касационом суду ради доношења потребне одлуке. Међутим како првостепени суд није тако поступио, већ се је, и ако ненадлежан, сам упустио у расправу истакнутог питања о делегацији, то је нападнути закључак неправилан и ништав, те га је као тавког требало и укинути". Поступајући по напред наведеним разлозима Срески суд доставио је све списи Касационом суду. Веће за решавање сукоба о надлежности у смислу § 104. зак. о уређењу редовних судова донело је закључак Бр. 48/38. којим није уважен предлог за делегацију. Образложење је: „Према § 28. гр. п. п. у в. § 111. зак. о уређењу редовних судова, из разлога целисходности а по предлогу, једне странке може „Веће за решавање сукоба о надлежности" донети одлуку да правну ствар расправи на место "надлежног суда други суд исте врсте са подручја другог оделења Касационог суда — § 103. зак. о уређ. редов. судова. У овом случају тужиља образлаже предлог за делегирање Среског суда у Чаковцу на место Среског суда у Београду, тиме, што би имало да се примени међумурско приватно право. Овај разлог није довољан за делегацију надлежности, те се спор има расправити код Среског суда за град Београд, као надлежног по месту пребивања тужене стране — § 62. гр. п. п. Са ових разлога Веће је донело одлуку као у диспозитиву". Драг. Д. ГерасимЈваћ, судија Среског суда за град Београд.