Бранич

СУДСКА ПРАКСА

По нахођењу овога суда купци су спорнога имања и тужилац и тужени, али да је тужилац пречи у праву својине, јер се он условно убаштинио те тако право својине увео у баштинске књиге, а по § 298. г. з. копре у јавне књиге на непокретну ствар буде уведен његова је и ствар. Због овога је у овом случају спорно имање својина тужиочева — пошто је ово условно убаштињење тужилац у овом спору и правдао позивајући се при том у заштиту на С. Због овога није нужно да тужилац води особену гтрницу противу своје продавке а овде заштитнице С., ради издања тапије од ње на купљеном имању па да би се сматрало као што то погрешно првостепени суд узима да само на тај начин може се оправдати условно убаштињење." , По жалби тужене стране, Касациони суд у Београду примедоама својим од 28. маја 1938. године Рев. 639. поништио је пресуду Апелационог суда са разлога: . „ .,Кад се из акта овога предмета види, да Је заштитница С. спорно имање продала и тужиоцу и туженом онда се овде појављују два тражбена права, од којих је јаче право ранијег купца по принципу (Рпог (ешроге роИог шге) израженом у § 32. грађ. зак., а ово зато што заштитница С. признаје да је спорно имање пре 18. година продала т^женом. Према овоме тужиоцу не може користити уведено условно убаштињење стављено тек у току озог спора, у односу на тужену страну, нити се тужилац за јаче право својине може користити § 298. грађ. зак. јер то његово условно убаштињење непрестано је још условно, све док га не оправда уредном тужбом и не издејствује извршну пресуду, а снагу те пресуде не може му дати изјава заштитнице С. у овом спору, која је навела, да је спорно имање раније туженом продала". Апелациони суд у Скопљу није усвојио горње примедбе Касационог суда, већ је у акту свом од 29. августа 1938. године Пл. 685 навео следеће противразлоге: „У првом ставу својих примедаба Касациони суд упућује овај суд нз гледиште да су парничари у овом спору (тужилац и тужени) у односу на спорно имање носиоци тражбеног права и како су та њихова тражбена права у сукобу, онда је тражбено право туженога, као ранијег купца спорног имања јаче по принципу израженом у § 32. грађ. зак. Са овим гледиштем Касационог суда овај суд не може да се сложи за то, што се у овом спорном случају појављују два различита права и то условно стварно право шз ге тужиоца и облигационо право 1из ш геш туженога. Код оваквог респектичног положаја парничних страна јачи је у односу на спорну ствар тужилац, јер он има и данас важеће условно убаштињење, дакле стварно право из § 297. грађ. зак., које ако би он па пропису доказао онда првенствено добија као прави господар од дана условног увођења у књиге. Ово његово убаштињење, и ако је условно, дејствује од дана увођења у јавне књиге ег§а отпез па и према туженоме,. јер из саме стилизације законског текста из § 297. грађ. зак. проистиче тумачење, да је ово убаштињење једно стварно право конституисано под раскидним условом губитка парнице према власнику имања „ако своје право не покаже суду да се опет избрише". Како је у природи једног стварнога да је увек јаче од тражбеног, то је заиста тужилац јачи у праву власништва од туженога, који има обично тражбено право на спорном имању, све док се ово условно убаштињење не избрише из судских књига. Исто тако овај суд не може да прихвати ни изражено гледиште Касационог суда у другом ставу примедаба, у колико се тиме иде на то Да уведено условно убаштињење тужиоца истоме не може користити у овом случају према туженом зато, што је условно убаштињење ставио тек У течају овога спора и да се тужилац за јаче право својине не може да користи одредбом § 298. грађ. зак. јер за овакво гледиште Касационог суда потребан је изричан законски пропис сличан ономе из § 207. грађ. зак. који би даном заснивања парнице фиксирао респективна права парничара на спорном предмету и одлучио да њихове доцније правне радње њима не могу да користе, а по принципу {гаиз отпја соггитрМ будући да су од дана заснивања парнице несавесни прибавиоци доцнијих права. Онако исто као што је тужилац могао да стави интабулацију на спорно имање, и ако је имање у спору, јер му право на стављање интабулације