Бранич

СУДСКА ПРАКСА

тестаменат пок. Л. не може редуцирати због окрњења законог дела, Јер по § 478. грађ. зак. отац може женску децу у наслеђу изравнати са мушком, а по § 479. гр. зак. Закони би се део окрњио, кад би окрњење било V корист неког другог лица, а не женског детета. Исто тако тужилац није доказао да је тестатор пок. Л. располагао туђом имовином, када је део плаца, који је добила на део при деооном лоравнању са својим сестрама његова — тужиочева мајка пок. Ј., | ав ®" штао туженој М., јер је исказима сведока М. Н., Ј. Ј., М. В., Ц. С. и 5. а. утврђено, да је плац пок. Ј. тестатор С. придружио парцелу, купљену по тапији 13644 од С. сестре пок. Ј. као и парцелу купљену од општине приликом регулације, те тако сједињене све три парцеле поделио између се б е и синова М. и тужиоца С. Та је деоба извршена, према исказу сведока М. још пое 1912 год. Према овоме пок. Л. могао је са овим делом раслолагати, јер је на основу те деобе постао његов § 297. гр. зак. и он га Је држао, те се тужилац има одбити од свог тражења, као недоказаног. По незадовољству тужилачке стране, Апелациони суд у веограду, пресудом од 4. новембра 1937. год. РБр. 2410, одобрио је пресуду Окружног С " А3 По жалби тужилачке стране, Касациони суд у Београду примедбама својим од 8. јула 1938. год. Рев. 219, поништио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Одобравајући пресуду првог суда, Апелациони суд је погрешно нашао, да се тестаменат пок. Л. не може редуцирати и ако је протоколом вештачења утврђено, да је тужена М. добила већи део од тужиоца С., засниваЈ 'ући ово своје нахођење по одредбама §§ 478. и 479. грађ. зак. По § 478. пом. законика, отац може своју мушку и женску децу тестаментом само изравнати у наслеђеним деловима, али не може женском детету оставити више него мушком на рачун законског дела мушког детета, и на тај начин окрњити законски део мушког детета, предвиђен у § 477. грађ. зак. Исти је смисао и § 479. грађ. зак., у коме се каже, да би се закони део окрњио, кад би окрњење било у корист неког другог лица а не женског детета, јер ни тај пропис не допушта тестатору да у окрњењу законског дела може ићи и преко изравнања мушке и женске деце, остављајући овој последњој већи наследни део. Према томе суд је био дужан да оцени: да ли је, с обзиром на вредност заоставштине, која је тестирана тужиоцу и оне, коју је тестатор оставио туженој М. као кћери, законски део тужиоца С. окрњен тако, да је М. добила више у вредности од С. па да по том донесе одлуку о тужбеном тражењу у погледу редукције тестамента. Осим тога, ни Окружни ни Апелациони суд није дао разлоге, нити је навео законски пропис, на основу кога налази, да је тестатор Л. деобом плаца тужиочеве мајке пок. Ј. постао сопственик оног дела, који је при деоби са синовима С. и М. припао њему — Л. и да је по томе могао са тим делом тестаментално располагати као са својом имовином — § 305. тач. 8. грађ. суд. пост. Позивање пак суда на § 297. грађ. зак. погрешно је, јер овај законски пропис говори о условном убаштињењу, што овде није случај". Апелациони суд у Београду није усвојио горње примедбе Касационог суда, већ је у акту свом РБр. 1201 од 25. Ј 'ула 1938. год. навео следеће против разлоге: „Пропис § 478. грађ. зак. каже: ма да закон у наслеђу мушкој деци даје првенство над женском, ипак је отац властан завештањем између своје деце учинити распоред какав хоће, и тим завештањем не само женску децу изравнати са мушком, већ им може и особити део оставити, и у таквом случају тај распоред заоставштине на случај смрти мора остати снажан нити нарушења законског дела ту има, па било да је женску децу изЈедначио са мушком било да је женској деци и особити део оставио. <Г<7о ИЛ0Г овога гле дишта по нахођењу Апелационог суда иде и прог/ис § 4/9. грађ. зак. где каже: и тако би закони део био окрњен кад би завештатељ половину законског наслеђа у корист другог кога а не женске деце оставио, из чега излази да ако је завешталац оставио женској деци и више од половине, нема окрњења законог дела а има га ако би то било на корист другога кога.