Бранич

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА

105

лравничке и државничке способности дођу до изражаја, што није остало ' незапажено од оних који су давали власт, тако да је пок. Коста^ могао на највишем министарском положају да користи народу и држави без икакве личне и материјалне користи за себе. Зато је пок. Коста умро као сиромах човек, ма да би према његовом адвокатском раду и политичким положа.јима требао иза себе да остави велику имовину, наравно с погледом на послератне појмове. Али је у толико искреније ожаљен од многобројдих другова и пријатеља који у пок. Кости губе оданог друга и пријатеља и поштеног човека који је служио за пример друговима. У име Београдске адвокатске коморе на погребу 2. фебруара 1939. год. са пок. Костом опростио се је претседник г. Владимир Св. Симић топлим говором у коме је евоцирао успомену на ретког адвоката и друга и колегу пок. Косту. Подвукао је нарочито његов незаинтересован рад у адвокатури и политици, његове заслуге као Министра правде, за право и адвокатуру и његово сиромаштво под којим мења пролазни живот оним вечитим. Уз учешће великог броја адвоката, судија и политичара, пок. Коста предат је матери земљи 2. фебруара 1939. год. искрено ожаљен од свих оних који су га познавали и који су га волели. Слава пок. Кости Л. Тимотијевићу. ј- Миливоје Вукосављевић За ово кратко време од Нове године адвокатски ред је изгубио три своја врсна члана и претставника: пок. Добру Петковића, пок. Косту Тимотијевића и 18. фебруара 1939. год. Миливоја Вукосављевића дугогодишњег београдског адвоката. Пок. Миливоје умро је у 52. години живота у пуном напону снаге и стварања, однешен кратком али тешком болешћу испред својих милих и драгих и својих другова — адвоката и судија. Нико није очекивао овако брз крај, када смо до недавно виђали пок. Миливоја на послу расположеног и способног; спремног да брани права својих властодаваца и да Дискутује о праву и правним проблемима. Његово присуство у нашим редовима било је потребно, јер је пок. Миливоје уносио у свој посао предратна схватања омладинца који је васпитан са уверењем да се и отаџбини и позиву треба поштено предати и служити им. Рођен у Шапцу, пок. Миливоје тамо је завршио основну школу и гимназију, а правни факултет у Београду. Рано је се одао адвокатури у којој је имао лепих успеха, јер је због својих правничких способности био пуномоћник многих крупних клијената. У војсци пок. Миливоје имао је чин резервног артиљериског мајора. Са тим чином завршена је његова каријера резервног официра који је на бојном пољу у најтежим тренутцима показао да је готов да жртвује све што му је најдражије па и живот када је у питању отаџбина. Као храбар официр, васпитан у предратном омладинском схватању о дужностима, пок. МиливоЈе борио се је не штедећи себе, у уверењу да тим врши само своју најсветију дужност па зато ни од кога није тражио иикаква признања. Признања су ипак дошла у виду одличја која су красила његове груди. Услед ратних невоља и тегоба пок. Миливоје је носио у себи бољку која га је и у смрт отерала онда када је био најпотребнији својој породици и својим друговима. И он је једна од многобројних жртава ратних напора и тегоба и тешког адвокатског посла који не штеди људе. Одлази онда када смо се најмање надали и зато иам је његов губитак теже пао. Адвокати губе у пок. Миливоју искреног друга, а породица нежног супруга и оца. У толико је наша жалост већа. Слава пок. Миливоју Вукосављевићу.

САДРЖАЈ ПРАВНИЖ ЧАСОПИСА Б р а н и ч ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. Југословенски економист. Главни уредник Др. Душан М. Пантић. Садржај бр. 1. год. IV, за јануар 1939.: Антоније Тасић: Проблем пласмана математичке резерве с гледишта државног надзора над осигурава-