Бранич

СУДСКА ПРАКСА

123

Несумњиво је утврђено, признањем туженог Милоша и поднетом признаницом, да је спорно имање тужени Милош продао тужиоцу Милораду још 1925 год. и предао му га на ужиеање и у својину по том основу. Према томе на основу § 292 грађ. зак. и законодавног решења уз овај пропис од 13-У1-1850 г. Вбр. П97 тужилац Милорад постао је сопствеником спорног имања према тужеком Милошу од момента куповине истог и ако ово прибављање није уведено у баштинске књиге. То пак, што се тужени Милан доцније убаштинио на спорно имање и добио на своје име судом потврђену тапију од 13-Х1-1935 г., по нахођењу призивног суда, без утицаја је на расправу спорног питања, јер се он на ово спорно имање није ни могао убаштинити с обзиром на чињеницу, да је он у погледу овог имања према тужиоцу престао бити сопственик још 1925 г. када га је уступио тужиоцу Милораду. По § 292 гр. зак. искључиви је доказ о својини непокретног имања судом потврђена тапија. У конкретном случају тужени Милош има уредну, судом потврђену тапију али како је тужилац приговорио истој, наводећи, да тужени Милош ово имање не држи и да га је за туђе сматрао, онда је ова тапија без икаквог утицаја на спорну ствар са напред наведених разлога. Друго тужени Милан полаже право својине на спорном имању по том основу, што је исто купио од туженог Милоша и о тој купо-продаји саслушали се пред судом. Према томе налази, да је он пречи у праву на спорну земљу од тужиоца, јер сматра да је на њега извршен пуноважан пренос својине самим саслушањем код Среског суда о преносу. Овако гледиште заступа и први суд, па је стога погрешно одлучио о спорној ствари. Прво, с тога, што тужени Милан нема тапију од спорног имања, нити је пак куповину имања увео у баштинске књиге, па да би, према томе, био јачи у праву куповине од тужиоца. Друго, с тога, што тужени Милан самим саслушањем Милошевим код суда о преносу спорног имања на њега — Милана — није постао власником имања, јер није извршен пренос тапије на њега, пошто је тужилац уложио протест противу тога преноса. Дакле тај уговор о продаји и куповини између Милоша и Милана није постао перфектан. По § 293 гр. зик. свако, који на другог какво непокретно добро преноси, мора сам господар или баштник од истог добра бити, иначе пренашање такво нема силе ни важности. У конкретном случају самим признањем Милоша а и признаницом од 19-Х-1925 г. несумњиво је утврђено, да тужени Милош није био власник спорног имања, када се саслушао пред судом да исто преноси на туженог Милана па према томе а на основу самог овог наведеног прописа и §§ 29 и 294 грађ. зак. овакав пренос нема силе ни важности. Призивни суд не налази, да је тужени Милан у смислу § 298 грађ. зак. на спорно имање пре уведен у јавне књиге, па да би према томе био јачи у праву на спорно имање од тужиоца Милорада, који држи и ужива спорно имање још од 19-Х-1925 год. по основу куповине од туженог Милоша. Ово тим пре што се извршени пренос спорног имања од стране туженог Милоша, и ако он није био господар овога имања, на туженог Милана пред судом на дан 13-Х1-1935 г. не уподобљава увођењу у баштинске књиге, па да би у том случају био пречи у праву на спорно имање од тужиоца Милорада. Према томе, кад тужени Милан није уведен на спорно имање у баштинске књиге, онда призивни суд налази, да је тужени Милорад јачи у праву на спорно имање од тужене стране, јер је исто прибавио п о пуноважном основу и законском начину — §§ 223, 225 и 226 гр. зак. Касациони суд је уважио ревизију туженика Милана и својом пресудом одбио тужбени захтев са ових разлога: „Стоје ревизиони наводи, да је призивна пресуд 3 заснована на погрешној правној оцени ове ствари — §§ 597 тач. 4 гр.п.п., јер према чињеничном стању констативаном у првој и призивиој пресуди, овде се појављује сукоб двају права купаца — тужиоца и туженог Милана од продавца сопственика Милоша. Тужилац Милорад је купац по уговору — приватној исправи — а тужени Милан по изјави продавца пред судом. По §§ 292 и 295 грађ. зак., чл. 58. Уредбе 0 убрзању рада код среских и иследних власти и чл. 19 Закона о издавању тапиЈа, својина на непокретном имању стиче се преносом оригиналне тапије са изјавом продавца пред судом. Према овоме, кад је тужени Милош поднео баштинску тапију и пред судом на дан 12-Х1-1935 г. молио да га суд убаштини, па по убаштињењу да имање по истој пренесе на туженог Милана, онда је по § 298 грађ. зак. јачи у праву тужени Милан, јер Је своју куповину увео у баштинске књиге а тужилац је остао по уговору само са тражбеним правом према туженом Милошу од кога може тражити накнаду продајне цене по §§ 204 и 553 у вези § 656 грађ. зкк. Навод призивног суда, да поднето убаштињење продавца Милошаније потврђено, без утицаја је, јер му ни тужилац Милорад не оспорава својину на