Бранич

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

131

По призиву туженика, Окружни суд за град Београд пресудом својом потврдио је пресуду Среског суда, налазећи да је по § 687. Грађ. зак. закупац дужан уговорену цену на време плаћати. Рок за плаћање у конкретном случају је осми у месецу, и кад тужени то није учинио до у уговору одређеног дана, онда је за закуподавца остало право да учини отказ и по пропису § 687. Грађ. зак. и по члану 9. уговора, те је правилно поступио први суд када је отказ задржао на снази. Неуместан је навод туженика да је кирију платио пре отказа, те да нема услова за отказ. Ово са разлога што је моменат доспећа обавезе плаћања закупне цене у смислу члана 9. уговора најдаље осмог у месецу, и од тада је за тужиоца настало право отказа по основу неплаћања кирије, без обзира на то када је он то право употребио. Тим протеком времна он своје право није могао изгубити. Полагање кирије од стране туженика после протеклог рока без утицаја је. По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом својом потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Туженик истиче да призивни суд стоји на погрешном гледишту да је овде наступило закашњење у плаћању. Оваквог закашњења нема, ниги је тужилац био овлашћен да откаже пре уговореног рока ни по § 703. Г. зак., из кога прописа услови нису испуњени, као опомена на плаћање и несигурност дужне кирије, ни по тачци 9. закупног уговора, пошто ова уговорна одредба не узима као неуредност и минимално закашњење плаћања закупне цене. Тумачење тачке 9. поменутог уговора није у складу са прописом § 646. Г. з. Оцењујући ове ревизионе наводе, Касациони суд налази да су неосновани. Право тужиочево да учини отказ има се ценити не по § 703. Г. з., већ по уговореним одредбама, јер примену овог законског прописа странке су искључиле т. 9. закупног уговора — § 13. Г. з. Прелазећи за овим на оцену ове уговорне одредбе т. 9. Касациони суд налази да је иста сасвим јасна и да не оставља никакве сумње о томе да је исплата после осмог дана у месецу, као уговорног рока, неуредна, па ма се то и само једном догодило, и да та неуредност повлачи право тужиочево да учини отказ. Према томе, призивни суд је правилно протумачио уговор". (П р а в д а од 3. марта 1939. год.).

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ИАЖЊА ЧЛАНОЕММА Комори су се жалили неки судови да се велики број адвоката — чланова ове коморе не одазива уредно позивима судсним, због чега су појединн судови били принуђени, да адвокате приводе помоћу подицијске власти. Како је ово појава, која штети самом адвокатском реду, Комора ПОЗИВА све своје чланове, да се позивима судским увек тачно и на време одазивају и не дозволе, да их суд преко полицијске власти добавља. Адвокати су по свом позиву пуномоћници судова и ако они коче рад еудски, греше се о дужност свога звања, што је по Зак. о адвокатима чак и кажњиво — § 20. Зак. о адвокатима. Комора има и једаи други разлог да не дозволи својим члановима овакав поступак у питању одазивања позивима и претстајања судовима. Неки чланови указивали су Комори на случајеве застоја у раду појединих судова и тражшга од ње да на иадлежном месту предузме кораке да се узроци неекспедитивности судске отклоне, што је Комора у више махова чинила, те кад