Бранич

ПРИКАЗИ

139

\УШат Ећеп§1ет: Бје гесћ^зрћПозорћЈзеће бсћи1е с!ег Ке1пеп Кесћ1з1ећге, Ргаб' 1938. Поводом књиге познатог немачког научника Ханса Келсена „Чиста правна наука"> која је 1934. год. изишла у Бечу и изазвала највеће интересовање у свима правним круговима, појавила се крајем прошле године нова расправа под насловом „Правнофилозофска гакола чисте правне науке" од познатог правника Вилијама Ебенштајна, који сада живи у Америци. Књига је штампана у Прагу на немачком језику. Правна доктрина т .зв. „Бечке школе" сажета је и са поузданим закључком изнета у Келсеновој књизи „Чистој правној науци". Оно што је филозофско у томе делу само је додирнуто, али није исцрпно обрађено. Стога је Ебенштајн у свом најновијем делу, изложивши изнова ову теорију, нарочито истакао њену филозофску основу. Али он је у овом делу посветио и чистој правној науци широк простор. Нарочито је похвално, што је писац узео у обзир и цитирао и све оне научнике око Келсена, који су се у поједииостима одвајали од свога учитеља и ишли својим путем. Ново је у овом делу, да су филозофске полазне тачке систематски распоређене и да су односи између правног и филозофског у појединостима доказани. Наслов дела означује прећутно чисту правну науку као правнофилозофску школу. Али теорија Келсена и његових присталица одувек је била чисти позитивизам и од њених твораца увек означавана као консеквентни позитивизам. Само позитивизам не може да се огласи као правнофилозофски правац; он није правнофилозофска школа, већ шта више баш негација сваке врсте правне филозофије. Тако и Чиста правиа наука није Правна филозофија. Она је „Општа правна наука", у смислу датом овоме појму од позитивизма у 19. столећу. Ова критика означења Чисте правне науке као Правнофилозофске школе произлази не само из терминолошких разлога. Баш поводом појаве овог новог дела може се нагласити, да Бечка школа није сматрала за нужно да подмири и филозофске потребе .Та школа донела је нове и плодне ствари за правну науку у ужем смислу. Најважнија општа питања она намерно не обрађује. Али ова питања, која она баш стога искључује из јуриспруденције као науке, јер превазилазе позитивно право и зато не могу бити предмет правних расматрања, опет зато и даље постоје и остају легитимна питања других научних области нарочито Правне филозофије. Правна филозофија остаје као потребна поред чисте правне науке. И ако учење Бечке школе није правна филозофија већ Општа правна наука, као што смо напоменули, могу се у вези са њом чинити филозофске поставке. Јер и позитивизам се може коначно филозофски образложити, што је и веома потребно. У томе смислу бави се Ебенштајнова студија са филозофском страном ове школе. Због ограничености простора нећемо се упуштати у изношење ових опширних филозофских расматрања, која базирају поглавито на Канту, а делимично на Шопенхауеру, остављајући то читаоцу, који се буде за "ово дело заинтересовао, напомињући, да је Ебенштајн обрађујући филозофску страну овог учења, до крајности брижљиво и исцрпно обрадио опште познато учење Бечке школе, не заузимајући при томе дефинитиван став према истом. Ономе, ко нема времена да прочита многобројне списе претставника Бечке школе, а хтео би да буде оријентисан о истој, корисно ће послужити ова Ебенштајнова књига, која поред тога обрађује и филозофску страну овога правца, а што је недостајало Келсеновом делу „Чистој правној науци". Милорад Антоновић, адвокат.