Бранич

161

Милорад Ђ. Саасић, судија Окружног суда за град Београд. €> личности судиЈе®> Улога личних својсашва судаје у примени закона У практичном животу кад се говори о правницима мисли се готово узек само на њихово стручно знање у ужем смислу те речи, подразумевајући под тим само познавање законских прописа. У глави једног неправника знање једног правника везано 1е са појмом о читавом низу параграфа који се врзмају у глави правника и који се примењују готово аутоматски, као, рецимо, математичка операција: два пута два Јесу четири. Међутим, то је сасвим нетачно. Нетачност тога се нарочито огледа у односу на рад судија. Знање закоњких прописа и чи тавог правног система државе само је један од елемената,^ исти на битних, потребних за правилан рад судије, али не и једини инструменат његова делања. Па ни темељ>но познавање сродних и помоћних научних дисцициплина код судије, поред стручног знања у ужем смислу, не ствара у потпуности од судије оно што он у ствари треба да буде. Све је то само техничка припрема, техничко знање, које он добија на универзитету у судској пракси или самоусавршавањем. Оно што је на.јважније за обављање судијске функције то је личност судије, његова интелектуална, морална и душевна садржина, она духовна својства његове личности која носи и уноси судија у своју функцију. Та духовна својства резултат су личног рада судије, околности. под којима се развија та личност, а у највећем делу урођених особина. Ова духовна својства судије су неопходно потребна зато што закон, ма колико био из живота и ма колико био грађен по схватањима и за потребе једне средине ипак је, у основи, једна апстрактна логичка конструкција, крута и општег карактера. Она.ј, који том закону даје конкретан облик, животну снагу и ефикасност, то је судија. И не само то, него он закон непосредно везује за живот, за људе и подводи живот и људе под закон. Наравно, у опсегу своје функције. Да пређемо на анализу и објашњење ових својстава судије, везаних за његову личност. Судија мора, прво, да буде интелигентан и образован човек. Он треба интелектуално да буде изграђен што боље и што савршеније. Не само у својој струци, него као човек уопште. Да буде упућен у што више ствари у животу, да познаје живот и људе уопште, а посебно људе своје средине, до највећих могућности. Судија мора имати темељно животно искуство. То искуство може бити посредно или непосредно. Непосредно искуство може судија да стиче проживљавањем и посматрањем живота и људи у њему, а посоедно искуство кроз литературу. Најсигурније је непосредно искуство, али је њега немогућно прибавити у свему у животу. Стицање овог искуства нарочито *) Прештампано из П о л и т и к е од 15. марта 1939. год. са дозволом пишчевом.