Бранич

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

191

Према § 399. Грађанског закона мушка унучад заоставших без оца при интенстатском наслеђивању претстављају свога оца и наслеђују сви заЈеднички његов део. Па како је у конкретном случају покојни В. имао сина В. који је умро пре њега, оставивши од порода три кћери Р., С. и Д., коЈе су\ претстављајући-свога оца покојног В. из В. наслеђа изскључиле В., ™ер П.| како је покојна С. умрла без порода, то су на целокупно имање пок. В. позване за наслеђе само Д. и Р., односно пошто је Р. умрла њен син и наследник Љ. који заједнички наслеђују, искључујући своју тетку П. из наслеђа". „ По призиву тужене стране Окружни суд у Прокупљу својом пресудом потврдио је пресуду Среског суда из разлога: „Наш Грађански закон усвој'ио је систем наслеђа по праву претходника по којему деца ранијег умрлог наследника наслеђују очев део и долазе на име свога оца, односно наслеђују по праву свога оца. Овзј принцип Је изражен и у § 399. Грађанског закона у којему стоји да мушка унучад наслеђују очев део, у којему смислу и судска пракса расправља ово питање. Унука од сииа појављује се према деди као женско потомство, али као такво она преставља свога оца и по његовом праву наслеђује, а како мушко потомство у овом случају син прсма свстри, тстка има првснствбно над жвнским потомством, по приоритету мушкв лозе над жвнском, па је према томе она ближи потомак и у наслеђивању искључује своју тетку као даљег сродника — потомка — њеног унукиног оца". По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду пресудом од 8. децембра 1938. године Рев. 1807, потврдио је пресуду Окружног суда из разлога: „Туженици у својој ревизији истичу ревизиски разлог из бр. 4. § 597. грпп., правдајући га тиме да је спорну заоставштину требало да наследе кћери покојног В. и тужена П. на равне делове, јер је покојни В. иза своје смрти оставио само женско потомство, а с обзиром на § 400. Грађанског закона. Наводи и да у случају губитка спора тужени М. не може бити одговоран за парничне трошкове, јер је син тужене П., из чијег права он своје, ако би га имао, изводи. Упуштајући се у оцену ревизионих навода, који правдају постојање ревизиског разлога из бр. 4. § 597. грпп., Касациони суд налази да овај разлог не стоји, а да су исти наводи неосновани из следећег: правилно Ј'е схватање призивног суда да унука од сина, престављајући свога умрлог оца, наслеђује деду, искључујући тетку, очеву рођену сестру, а кћер оставиочеву, по праву приоритета мушке лозе над женском. Ово с обзиром на § 399. Грађанског закоиа, који се односи на унучад, која су остала после сина, па ма то била и женска, кад мушке нема. Према томе, призивни суд је на утврђено чињеничко стање правилно применио материјални закон. Ревизиони наводи, који се односе на парничке трошкове, поЈ 'ављују се као недопуштени, јер се одлука призивног суда о трошковима не може побијати правним леком — § 622. грпп." (П р а в д а од 20. марта 1939. год.).

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРБ Седкица од 29. марта 1939. год. Уписани су у именик адвоката са седиштем у Београду: Димитрије М. Лазаревић и Иноћентиј'е Дабовски. Уписани су у именик адв. приправника: Милан Јанковић код адв. Ивана Трајковића у Београду са почетком вежбе од 22. марта 1939.; Тихомир Ланић код адв. Миладина Вукомановића у КрагуЈ'евцу са почетком вежбе ОД марта 1939., Милорад Милатовић код адв. Срете Вукашинца у М.таденовцу са почетком вежбе од 1. априла 1939.; Милијан Јеремић код адв. Светислава Протића у Ваљеву са почетком вежбе од 1. априла 1939.; АврамАлександар Леви код адв. Рајка Атанацковића у Београду са почетком вежое од 18. марта 1939.; Александар Стојановић код адв. Драгољуба Марјановића у ЗаЈечару са почетком вежбе од 16. марта 1939.; и Вукосав Качаре-