Бранич

148

„Б Р А Н И Ч"

плаћена, такав поступак неможе се довести у каузалну везу са штетом коју је услед такве претпоставке претрпео. Јер трговац који даје кредит не ослања се на претпоставке него се непосредно уверава о солвентности купца иначе има сам да сноси штету. С тога при закључку истичемо као једино правилно тумачење појам штете из § 44. да нотификант одговара само за ону штету која би наступила услед ненаплативости протестиране менице било у целости било делимично.

Др. Ђорђе Ж. Мирковић, проф. Универзитета — Београд. Ликввдацм|'а неправилних акционарскжж т друштава с. о. о. ео иожгом Трговачком закону Под неправилпим друштвима тих облика или таквим друштвима по стварности подразумевамо акционарска и друштва са ограниченом одговорношћу која: начином свог постанка, својим саставним — субјективним и материјалним ■— елементима, *) својом организацијом или предметом свог предузећа вређају обавезна законска наређења. У теорији и пракси таква друштва обично називају фактичким или стварним заједницама. Нама, међутим, изгледа да тај назив наводи на помисао да уредно основана и постојећа друштва нису сгварна. Зато смо га избегли и наместо њега употребили смо и употребљаваћемо изразе неправилна друштва или д р у ш т в а по стварности, изразе који боље показују да је реч о заједницама које нису испуниле све законске услове за свој постанак и опстанак, али које ипак живе, које раде, које имају своје повериоце и дужнике, које су, укратко речено, стекле обележја самосталних социјалних групација захваљујући стварним чињеницама преко којих се указује на њихово постојање. * * * Да би се могло одговорити на питање да ли се и к а к о врши ликвидација неправилних друштава, ваља, са гледишта општих правних принципа и стриктне логике, утврдити узроке друштвених неправилности и, с обзиром на природу и важност тих узрока, разликовати: н и ш т а в а друштва од оборивих или рушљивих. Затим, доследно овом разликовању, закључити: да друштва прве врсте као „п р и в и д н а" не треба уопште узети у обзир; да одлука судских или административних власти о ништавости тих друштава само констатује њихово непостојање; да отуда она не могу бити субјект ликвидацијског поступка; да је у овом случају тај поступак и беспредметан, пошто ништава или привидно постојећа друштва нису била у стању да заметну ма какве јуридичке односе или да произведу какво дејство имовинског карактера;

*) Од самог почетка друштвеног битисања постоји н. пр. само један другар или је предвиђена основва главница нижа од минималног законскаг мзноса