Бранич

328

„Б Р А Н И Ч"

спорове, јер оза констатација има дејство према свима а не само за тај посебан случај, у коме је пресуда донета. Окружни суд у Ужицу преиначио је пресуду среског суда и својом пресудом Пл. 217/38. од 26. августа 1938. г. одржао на снази у целости менкчни платни налог са следећих разлога: Кад се првостепеном пресудом констатује, да је потпис туженог Видсја на спорној меници истинит и да тужилачка задруга није знала нити учествовала у стварању менице, онда се цео овај случај има распразити на основу § 16. од. I. меничног закона. Призивни суд се не слаже са правним схватањем првог суда о тумачењу овог прописа. По нахођењу призивног суда, одељак 1 § 16. меничног зак. има се разумети тако: да се односи, који постоје између разних потписника на меници а имају основе у њиховим личним односима, не могу путем приговора истаћи противу поштеног имаоца менице изузев у случају, да је ималац менице доглао до исте споразумом, заснованим на лукавству. У конкретном случа.ју извршном кривичном пресудом утврђено је, да је акцептант Илија: лажним представљањем довео у заблуду ремитента и индосанта — туженог Видоја да спорну меницу потпише. Да би се Видоје могао користити овим односом, који констатује кривична пресуда и који има основа у личном односу акцептанта и ремитента — индосаита, протиЕу имаоца. менице у смислу § 16. од. I. менич. зак., мора доказати, да је ималац менице учествовао у горњем делу, односно да је меница на овога пренета на осиову споразума, заснованог на лукавству. Овај елеменат није утврђен а први суд је нашао да са стране тужилачке задруге није било никаквог лукавства, нити је приликом есконта менице знала за однос измећу акцептанта и ремитента — индосанта. С тога тужени Видоје не може истаћи овај приговор противу тужилачке стране, јер је она поштен ималац менице. Призивни суд није могао усвојити гледиште среског суда да потпис туженог Видоја не постоји, пошто је кривичном пресудом оглашен за неважећи. По § 364. грпп. грађански суд је везан првостепеком осуђујућом пресудом кривичног суда, у колико се та пресуда односи на доказ и урачунљивост кривичног дела, што значи, да је грађански суд везан само у погледу постојања кривичног дела, његовог учиниоца и урачунљивости. Све остале диспозиције кривичног суда не везују грађански суд. Помеиути: пропис се јавља као ограничење слободног судиског уверења из § 368. грпп. и донет је, да би се избегле две контрадикторне пресуде о ист.ој ствари. Као сваки изузетак, треба га тумачити у што ужем смислу. Сасвим јс логично да грађански суд веже кривична пресуда у погледу кривичног дела али је зато грађански суд слободан у оцени: колико то кривично дело, утврђено кривичном пресудом, има утицаја на грађански спор. Тачно је нахођење првог суда, да кривична пресуда има своје дејство ог^а отпез, док грађанска сато ш*ег рагЈез али призивни суд сматра да кривична пресуда ово дејство противу свих има само у погледу кривичног дела, кривца и казне а кад пак кривични суд, користећи се прописом § 4. кр. пост. уз кривицу расправља и питање приватно-правног односа, онда та.| диспозитив пресуде, који је грађанске природе, нема дејство ег§а отпез,, р.ећ сако )п1ег рзгЈез У конкретком случа.ју кривична пресуда у овом делу, који говори о судбини потписа тужениковог на меници и исти оглашава за неважећи, није кривична већ грађанска пресуда и веже само странке, које су у том поступку учествовале, дакле тужене Видоја и Илију, док је без утицаја на противничку страну, која у кривичном процесу није учествовала, те је зато она за њу гез ш!ег аНоз ас1а. Да је горње резоновање правилно, призивни суд убеђује и пропис § 301. крив. пост., који изрично забрањује кривичном суду, да сме расправити правни посао или настали правни однос, ако се тиме дирају права трећих лица. У овом случају кривични суд је уништио потпис на меници, која је тада била у својини тужиоца, дакле трећег лица а оно није било странка, те се није могло послужити правним леком. Примити сада резоновање првог суда и узети строго формалистички, да је потпис уништен, значи лишити тужиоца употребе правног лека, јер је очигледно, ако би правно схватање првог суда било тачно, каква судбина чека тужиочеве правне лекове у овом спору.