Бранич

СУДСКА ПРАКСА

329

Касациони суд је потврдио ову пресуду окружног суда. Пресуда Касационог суда од 2-5. јануара 1939. Рев. 1794/38. Тах. М. Иваповић секр. Касац. суда у Београду. По § 51. т. 3. грађ. зак. као датум смрти има се узети и дан кад се нестали иалазко у смртној опасности. (Пресуда Касационог суда у Београду од 26. децембра 1938. године, Рев. 1615). По правној ствари тужиоца С. удове К. К. противу масе пок. К. К., због утврђивања датума смрти, Окружни суд у Јагодини пресудом од 23. септембра 1937. године, По. 701/36. удовољио је тужбеном захтеву са разлога: „Тужиља тврди да је њеи муж пок. К. К. бив. из Опарића, погинуо у Српско-Бугарском рату 10. новембра 1885. год. у борби на Царибродском Нешковом Вису и да је са њиме у браку имала једно дете које је умрло 2. септембра 1886. год. после смрти свога оца, те да она наслеђује имовину пок. Косте преко свога детета по праву престављања у смислу § 402. гр. зак. Па како је потребно да се претходно утврди датум смрти пок. Костг сходно пропису § 51. гр. зак. то моли суд да донесе пресуду којом се пок. Коста оглашује за умрлог и као датум његове смрти утврђује се 10. новембар 1885. г. када је последњи пут виђен у борби на Царибродском Нешковом Вису, за време првог Српско-Бугарског рата. Тужена страна пориче тужбене наводе и тврди, да сведоци не могу утврдити чињеницу да је пок. Коста погинуо 10. новембра 1885. год. у борби на Царибродском Нешковом Вису и да према томе то није датум његове смрти. Исто тако налази да је тражење засновано тужбом застарело с обзиром на пропис § 930 а) грађ. зак., јер је протекло више од 40 година. По оцени тужбених навода и изведених доказа у смислу § 368. грпп. суд је нашао: Огласом овога суда од 13. јуна 1934. год. По. 649/34. отштампаним на страни 7 Служб. новина од 5. октобра 1934. године бр. 230, које су приложене у поднеску тужилаче стране од 8. маја 1936. године под ред. бр. 6. као јавном исправом — § 388. грпп. утврђује се, да је нестали К.К. судски позван, да престане суду или о свом животу да извештај у року за 10 г чину дана како је предвиђено у § 51 гз., у противном, да ће га суд огласити за умрлог ако се испуне и остали законски услови. Овај рок је протекао без сваког гласа и трага о несталом К., јер је од дана огласа до данас протекло скоро три године а нестали се суду није јавио нити се о њему шта сазнало. Исказима испитаних сведока Т. В. и М. И. на расправном записнику од 22. априла 1937. године чију је веродостојност суд ценио по слободном уверењу — § 423. грпп. утврђени су тужбени наводи на име да је нестали К. као војник редов у резерви учествовао у Српско-Бугарском рату 1885. г. и у тешким борбама на Царибродском Вису које су вођене 8. и 9. иовембра 1885. г. на Св. Архангела у отступању када је много војске у окршајима изгинуло, и он Коста нестао,, тако да су његови другови међу њима и наведени сведоци закључили да су он К. и друг им С. С. погинули или заробљени. Међутим ни К. ни друг С. после те борбе у којој су нестали до данас се никада и никоме нису јавили нити се о њима што чуло ни сазнало. Наведени сведоци утврђују да су у отступању водећи борбу са непријатељима прескакали више погинулих и рањених наших војника него што је било живих. Према овоме испитом сведока доказано је, да је нестали К. у наведеној борби био у смртној опасности 8. и 9. новембра 1885. год. и да се од тога времена није жив јавио, нити се за њега прочуло више од 10 година. Овде су испуњени услови из т. 3. § 51. гр. зак. за оглашење несталог К. за умрлог, те га је суд овом пресудом прогласио за умрлог утврђујући као дан његове смрти 10. новембар 1885. год. када је последњи пут виђеи како је то у диспозитиву наведено. Суд је ценио приговор тужене стране да је тужбено тражење тужиље застарело, па је нашао, да је исти неуместан и неоснован јер је ово право