Бранич

БРАНИЧ

Год. XXVII Београд, Мај 1939. Бр. 5.

Реферати за IX. редовну скупштину Савеза адвокатских комора, која ће се одржати 28 маја о. г. у Загребу Владимир Св. Самић, адвокат. © полаганву суди!ског ш адаокатског испига лодруч|у касационог суда у Веограду с обзиром ета тач. 4 § 33 ФшћжшшсшЈсћа & т з®.гсонел за 1@3в/3©. Одредбе о полагању адвокатског испита садржане су у §§ 12—18 зак. о адвокатима, Адвокатски испнт полаже се у Апеладионом суду, а испитну комиснју сачињавају претседник и четири члана, од којих двојица морају бити адвокати. 1 ) Поступање по овим одредбама одложено је по § 125 ст. I истог закона до ступања на снагу закона о уређењу редовних судова. Како је ступање на снагу закона о уређењу редовних судова од 25 јануара 1929 (§ 117 прелазних наређења) одложено бало до ступања закона о кривичном и парничном поступку у делој држави, то је и ступање на снагу предњих одредаба закона о адвокатима било још више продужено. Грађански парнични поступак дефинитивно је ступно на снагу на територији целе државе на дан 1 новембра 1937, пошто је министар празде, на основу овлашћења из § 27 финансиског закона за 1937/38, уредбом (Сл. новине за 1937, стр. 913) одлучио да се парнични поступак тога дана стави иа снагу и на правном подручју Великог суда у Подгорици. На основу оваког законског стања ствари, полагање адвокатског испита имало је се у будуће обављати на начин како је то прописано законом о адвокатима. Међутим, ближа упуства о полагању самога испита, која је по § 19 зак. о адвокатима био овлашћен да донесе мицистар правде, у томе времену нису била још донета. То је несумњиво требало учинити пре 1 новембра 1937, јер је од тога дана имао да се извршује зак. о адвокатима и у његовим одредбама о полагању адвокатског испита. Ово је

*) Састаа нспитне комисије у којој учествују и два адвоката први пут се код нас појављује у пројекту Закона о адвокатима још 1901 који је израдило Удружен>е јавних правозаступника (Штампан у „Браничу" за 1901, стр. 483). По томе пројекту предвиђен је био стални испитни одбор који именује министар правде, а који састављају: претседник Касационог суда, две судије Касационог суда, два професора права на Великој школи и два адвохата. Тај одбор именује се сваке године с тим, да професор права може бити члан само ако је био најмање пет година професор на Великој школи, а адвзкат само ако је најмање десет годнна про«ео у адвокатском реду. Како се види тада се још више полагало на стручмост самог испитног одг бора, а с обзиром на већи број чланова и њихову разноврсност н сам испит ба сигурно био подигнут на виши научни и стручви ниво.