Бранич

308

„Б Р А Н И Ч"

ова операција претстављала би продужење рока за улагање правног лека, противно § 192. грпп., јер се строги рокови ни у ком случају не могу продужити. Ако би се ово мишљење усвојило, могле би настати велике злоупотребе, јер није искључено да извесна странка, која је задоцнила за подношење правног лека, последњега дана само у циљу одржања рока поднесе, форме ради, правни лек без потписа адвоката рачунајући да ће сигурно добити продужење рока, ради отклањања формалног недостатка у погледу сигнатуре, у коме — продуженом року би сачинила потпун правни лек. С обзиром на јасне одредбе закона у вези са преклузивним роковима и с обзиром на могућност злоупотреба, које се одмах не могу ни предвидети, мишљења смо да је гледиште коментатора неосновано и противно закону. Смисао другог става § 184. грпп. у колико се односи на сигнатуру, по нашем мишљењу треба тако разумети да поднесак, чија је предаја суду везана за рок, може, у одређеном — продуженом року, потписати само онај адвокат који га је у истини писао и који је само случајно, омашком, пропустио да на њему стави свој потпис, у коме случају наравно не може бити места никаквој измени ни допуни правног лека. Међутим, ако адвокат пропусти да потпише поднесак, што је скоро искључено, он неће изоставити у исто време и свој печат, а у највећем броју случајева адвокат своје поднеске израђује на папиру где је већ утиснут односно оштампан његов печат, те је ради сузбијања злоупотреба и ради заштите од пискарача нужно да се пропис другог става § 184. грпп. измени тако, да овај пропис у истини служи само за случајеве где је адвокат пропустио да стави свој потпис, а не и за разне друге недозвољене сврхе. Потпуно је погрешно гледиште да се у оваквим приликама

парн. поступка" стр. 494), а Др. Фрања Горшић у својој књизи под истим насловом стр. 518, још додаје да се призивни разлози и призивни иредлог не могу изменити јер су везани за рок, Уз то оба коментатора додају да се први поднесак има вратити суду. Практично узев, налазимо, да је све ово неизводљиво. Пре свега тешко је утврдити који су то делови правног лека „чије извршење није везано за рок", пошто правни лек претставља једну целину и као такав, он је у својој потпуности везан за преклузивни рок. Затим, поставља се питање на који начин би суд извео контролу и како би уопште поступио, ако странка изјави да је првобитни поднесак •— правни лек затурила, изгубила? — Најман у истој књизи на истој страни каже: „Не може се адвокат принудити да поднесак који се евентуално противи закону, покрије својим потписом и да за то преузме одговорност". Ми додајемо да адвокат не може својим потписом да покрије ни оне делове поднеска који нису противни закону, али са којима се он не слаже, а то би према оваквом тумачењу, имао да учини за најбитнији део правног лека: тј. за разлоге и предлоге правног лека, које је саставио пискарач, или друго нестручно лице. Верона и Зуља у своме делу „Законик о суд. пост. у грађ. парницама" (стр. 270) стоје на гледишту да се садржина поднеска може у целости изменити: „Ако се странци поврати неки поднесак на повратак односно на попуњење, она може у одређеном року поправити и друге недостатке, које суд није приметио, она може свом поднеску да даде потпуно нов садржај. То важи нарочито онда, кад је поднесак предат без адвоката, па се врати због тога на повратак, јер нико не може присилити адвоката да стави свој потпис и преузме одговорност за поднесак, који не одговара свим захтевима правне знаности и потребама конкретног случаја".