Бранич

372

„Б Р А Н И Ч"

исправом за људе. Ово у толико пре што, као што је речено, теже роследице изазивају баш кривичне радње у вези са путним исправама за људе, од оних у вези са путним исправама за стоку. Предње излагање налази и свој потпуни ослонац и оправдање у несумњиво компетентном мишљењу проф. г. Др. Томе Живановића и то не само као једног од криминалиста светскога гласа, већ и као кодификатора иашег кривичног законика па, као таквог, у толико пре и нарочито позваног. То своје мивљење г. Др. Живановић излаже у св. 2 своје књиге „Основи кривичног права Краљевине Југославије", издате у Београду 1936. год., у којој на стр. 32 и 33 дословце каже следеће: „Блажије врсте фалсификовања (§ 222 к. з.) то су: а) фалсификовање (начињење лажне или преиначење пр.аве) п-утне исправе. Путна исправа је легитимациона исправа, која на путовању (у земљи или на страни) служи за доказ идентитета или личних одношаја... Одда спадају норед пасоша, и све. друге подобне легитимационе (према томе јавне) исправе, као што су војничке путне исправе, општинска путна уверења о идентитету, путне повластичне легитимације, у колико служе и за доказ о идентитету или личном одношају, па и сточни пасоши". Даље, на стр. 46 каже: „За издејствовање лажне путне исправе... прописана је иста казна (§ 222 ал. 1) и ал. 2) к. з.) као против фалсификатора путне исправе..." Према томе, иста је казна и за издејствовање лажног сточног пасоша, т. ј. казна која је предвиђена у § 222 кр. зак. А то значи да је јзсно да се посредно фалсификовање сточних пасоша казни по § 222 а не по § 218 кр. зак. У противном, т. ј. када би се заузело гледиште на које су у конкретном случају стали напред поменути судови, онда би се прављење лажних сточних пасоша, као јавних исправа, морало подвести под § 215 кр. зак., по коме је пропису прављење осталих јавних исправа угрожено казном робије од пет година или строгим затвором, што свакако законодавац нити Је хтео нити је, с тога, и прописао. Јер, код онога који прави лажне исправе о којима је реч у § 215 кр. зак., а то су нпр. школска диплома и др., показује се злочиначка воља и злочиначка склоност у много већем степену. Побуде које учиниоца наводе да прави такве исправе, за разлику од побуда из којих се праве лажне исправе наведене у § 222, у највише случајева су прљаве и ниске, па се због тога и по општем појимању народа прави велика разлика и друкчије посматра фалсификовање нпр. једног тестамента,- менице или чека, од фалсификовања пасоша (људског или сточног), улазнице за биоскоп, радничке књиге, карте за железницу или лађу и др., а из наведених прописа види се да и казне које је законодавац прописао у § 215 и у § 222 одударају осетно једна од друге, и то како по врсти тако и по величини. Све изложено јасно и неоспорно иде у прилог мишљењу да су сточни пасоши, поред пасоша за људе, путне исправе чије се фалснфиковање и употреба сматра, по закону, као кривично дело из § 222 а не из § 215 или из § 218 кр. зак. С обзиром на изложено поставља се једина претпоставка да је поменуте судове у конкретном случају можда назео на погрешно квалификовање наведених кривичних радњи, поред околности што се у § 222. кр. зак. не помињу сточни пасоши (ма да се тамо не помињу ни људски већ пасоши уопште), још и факат да је фалсификовање ових пасоша извршено у времену_ када је у Осеку владала тзв. спорадична свињска куга па да је узето у обзир да је због тога фалсификовања и извоза свиња могло доћи до опасноети по здравље људи и стоке те да би, због тога, казна о лојој је реч у § 222 била за извршиоце дела сувише блага што би било од утицаја само на величини казне а не и на квалификацију дела. Међутим, и то је, како рекох, само претпоставка јер се, ииаче, то из разлога у пресуди не види. Али, с друге стране, из раздога пресуде Окружног суда види се да је тај суд, при одмеравању казне, узео као важну околност „да су оптужени инкриминисаним радњама кварили углед нашој трговини у иностранству". Тај, пак, разлог могао би такође бити од утицаја само на величину казне а никако и на квалификацију дела, на коју је без утицаја уопште. У вези са овим резоновањем ово сам хтео да истакнем само због тога што, ако би наведена претпоставка уистини стајала, не би могла да буде од утицаја на квалификацију дела. Јер, на случај да је инкриминисаним радњама било доведено у опасност и здравље људи или стоке у другим кра-