Бранич

СУДСКА ПРАКСА

373

јевима, имало би места примени других законских прописа што опет доказује да је законодавац, прописујући § 222 кр. зак., мислио на фалсификовање не само пасоша за људе већ и оних за стоку. С друге стране, и У колико би фалсификовање и употреба сточних пасоша могло Да буде од штете по здравље људи, исто толико би могло бити од штете по здравље људи и фалсификовање и употреба људских пасоша, ако би нпр. извесно лице фалсификовало пасош и на основу истог успело да се удаљи из зараженог краја из кога је, због заразе било забрањено удаљавање, па евентуално тим путем пренесе заразу у друго место. То исто вреди и за извесна друга дела фалсификовања и употребе лажног пасоша за људе са последицбм већега обима, као што је случај нпр. са кривичним делом шпијунаже и др., а као што је могуће и са фалсификовањем и употребом пасоша за стоку у погледу преноса сточне заразе. Међутим, као што је напред речено, у конкретном случају, ако је реч и о ширењу заразе, било би места примени и других законских прописа, донетих баш за овакве и сличне случајеве. Тако, у гл. XXIII кр. зак. предвиђена су, као кривична дела против опттег здравља, између осталог и следећа кр. дела, и то: у § 2-54 речено је: „Ко не поступи по прописима којима надлежна власт наређује... одвајање... за заштиту од преноса или ширења какве заразне болести код људи и тиме пренесе заразну болест, казниће се робијом до две годиие или строгим затвором. Ако је услед тога какво лице умрло... или му здравље знатно нарушено, казниће се робијом до десет година"; у 255 речено је: „Ко не поступа по прописима којима надлежна власт наређује... одвајања... за заштиту од преноса или ширења какве заразне болести код стоке... и тиме пренесе заразну болест код ових, казниће се строгим затвором..." Према томе, да је извозом свиња у питању пренесена заразна болест, тек тада би могло бити говора о ширењу заразне болести или убијању угледа нашој трговини али, у томе случају, поред дела из § 222., морало би бити говора и о оном из § 254 одн. § 255 кр. зак. И зато, када се имају у виду ови прописи, не би могао опстати ни тај разлог да, фалсификовањем сточних пасоша, може да буде више угрожен правни саобраћај него фалсификозањем људских пасоша па, у вези са тим, није било никаквих разлога да се за фалсификатора сточних пасоша предвиди толико тежа казна него што је предвиђена за фалсификатора људских пасоша нити је то и законодавац учинио, већ их је све изједначио у § 222. Па с тога, када се у конкретном случају ради само о фалсификату и употреби сточних пасоша а не и о ширењу заразе, имало је места примени само § 222. тач. 1 кр. зак. и ни једног другог, а понајмање је могла бити примењена одредба § 218 кр. зак. којој овде, с обзиром на напред изложено, апсолутно није било места. Како је пресуда у питању правноснажна, то сматрам да би у овоме случају било места подизању захтева за заштиту закона. Милан Љ. Машић адвокат. У доиошењу одлуке о отварању стечаја не могу учествовати почасне судије, већ само редовно веће Трговачког суда. (Закључак Касационог суда у Београду од 24 новембра 1938 год. Рек. 633). У правној ствари отварања стечаја над имовином С. П. Трговачки суд у Београду закључком од 1, августа 1938. год. Ст. 7. одбио је предлог о отварању стечаја са разлога: „Предлагач фирма П. Г. за доказ своје тражбине у Р. М. 2.226,08 поред камате и трошкова поднео је пресуду Трг. суда у Београду посл. бр. По 615/36—8, пресуду Апелац. суда у Београду од 23. марта 1937 год. посл. бр. Пл. 1736/36 и пресуду Касац. суда у Београду од 4 октобра 1937 посл. бр. Рев. 1241/37, па је нашао, да је извршење по овим пресудама остало безуспешно, па како дужник нема никакве имовине, јер је ову по свој прилици прикрио а обуставу плаћања није на време пријавио, предложио је да се дужнику С. Б. Б. отвори стечај. Овоме предлогу се придружила фирма М. К. Д. Л. В. и К. из Б. која је за доказ постојања своје тражбине, поднела рубрику тужбе поднету Срес. суду за град Београд под посл. Бр. П-2911/36 за дуг од ауст. шил. 1 .270,19 спп као и један рочиш. позив у истој парници.