Бранич

_ БР АНИЧ Год. XXVII Београд, Јуни 1939. Бр, 6.

Др. Ђорђе Тасић, проф. Универзитета — Београд Шта |е саиезна држава у ж1оре ^еет>у са другам облацима државнах заЈедосихда. ш, сжжекдиЈвљлно, <еа аутономиЈом®) Још раније је било запажено да су облиди веза међу државама (државних заједница) веома разноврсии и да међу њима нема оштрих граница. Отуд су разлике које ћемо повући мање више апроксимативне и, са гледишта праксе, важно је како изгледа један облик конкретно. Тако на пример може се повући разлика између федеративног система и аутономије, али ваља знати тачно како су они конкретно изграђени. За правника је тешкоћа, кзмеђу осталога, у томе што он облике одређује и дефинише у првом реду по формалним знацима, који не казују ништа или не казују одређено о садржини или надлежности. Тако на пример правници ће рећи (и то специјално француски) да је битна карактеристика децентрализације у томе, што државна власт може вршити надзор над локалним органима у законитости и да има права поништити незаконити акт, али не и наредити како ће га изменити. Практично, међутим, важно је да знамо колика је надлежност, и то у којим пословима и којој мери. Ми ћемо овде покушати да с једне стране разликујемо савезну државу од државних заједница које нису савезне државе (федерације), с друге стране од оних облика у држави који се приближују државици у савезној држави, то јест од аутономије области (покрајина, .провинција) у оквиру једне државе. У прву групу спадају персонална и реална унија, и затим државни савез, Персонална унија је постојала, када би две државе имале истог владаоца, али случајно, што је до тога довео ред наслеђивања престола у једиој и другој држави. Овај облик је имао великог значаја у време апсолутизма; данас он и не постоји, У реалној унији државе имају такође заједничког владаоца, али га имају не случајно, него што хоће да имају извесне заједничке послове. Ти послови су пре свега дипломатски, односно спољашња политика, и уз то војска и финансије, у главном. Оно што ваља уочити код реалне уније, то је да постоји само заједничка администрација ових послова, али не и законодазство. Ово је остало у надлежности сваке државе посебно. Међутим, како је немогуће водити заједничке послозе, ако није истоветно или слично законодавство о њима у свакој држави чланици посебно, то

*) Прештампано из Политике од 3. јуна 1939. гоз. са одобрењем пишчевим.