Бранич

КЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

391

Седница од 14. јуна 1939. год. Уписани су у именик адв. приправника: Милорад Марјановић на вежби код адв. Милана Фотића у Београду са почетком вежбе од 6. јуна 1939.; и ЈБубисав Ћирић код адв. Николе Марковића у Неготину са почетком вежбе од 5. јуна 1939. год. Одобрен је прелаз адв. приправнику Миодрагу Миловановићу од адв. Милоша Качаревића код адв. Наркиса Брицког у Алексинцу. Избрисан је из именика адв. приправника Тугомер Прекоршек под 17. апр. 1939. г. због преласка у другу Комору. Претседник Симић извештава да је од адв. Драгутина Ристића из Београда примио акт у коме он излаже, да је био притворен од стране органа Опште полиције Управе града Београда и да је осуђен иступном пресудом на месец дана. У акту тврди да је приликом извиђања по овом оптужењу од иследника физички малтретиран и тучен, да би исказао нека терећења и објаснио неке чињенице, које њему нису биле познате. О овоме хапшењу колега Ристић ни лично ни преко других Комору није обавестио, а Комора није била ни од стране власти обавештена о томе. Ристић Комору иије обавестио ни после издржане казне, тако да у овом смислу никакво сазнање није постојало. У истом акту колега Ристић даље наводи, да је поново био ухапшен, да том приликом није био малтретиран, али да му је иследник рекао, да ће га спасти одговорности, која је тобоже утврђена, да ће му нову казну заменити новцем, и одмах га пустити у слободу, али да он, у року од 15 дана, безусловно мора напустити Београд и отићи у место његовог рођења. Колега Ристић на крају свога акта не тражи изричну заштиту од Коморе, већ само чини обаЕештење и изражава бојазан, да би му можда интервенција Коморе могла погоршати положај. Саопштава и то, да је одмах позвао колегу Ристића у Комору и у присуству шефа канцеларије говорио са њим о целом овом случају. Колега Ристић усмено је поновио све оно што је у акту изнео, а дао и ближа обавештења и по његовом захтеву остало је на томе, да он не иде у место свога рођења, али ако би према њему било шта власт предузимала, да о томе неизоставно сходним начином обавести претседника Коморе. Доцније је, једног дана око подне, колега Ристић хитајући дошао код њега у канцеларију и обавестио га, да су полицијски агенти у његовој, Ристићевој канцеларији и да га траже ради хапшења. Изјавио је да он не сме да сачека хапшење и да ће одмах да напусти Београд и оде у место рођења. Договорено је ,да отуда пошаље акт Комори и извести о томе и захтева заштиту. Тако је и поступљено, па је он — претседник отишао код Управника града Београда, обавестио га о свему и уз енергичан протест против оваквог незаконитог поступања захтевао да се одмах питање реши, јер да ће у противном цео случај изнети пред скупштину Савеза адвокатских комора Краљевине Југославије, која је скупштина имала да се одржи сутрадан по томе разговору. Управник је тражио да он претходно испита случај и обећао је да неће дозволити да се једноме адвокату противзаконито на овај начин мења домицил. После повратка из Загреба он је неколико дана свакодневно ургирао' по овој ствари и најзад је Управник у црисуству адв. Љубише Трифуновића, који се ту затекао, саопштио, да је нови шеф Опште полиције испитао случај и реферисао и да он — претседник може адвоката Ристића одмах позвати да се врати у Београд. Овај тежи случај, први ове врсте који је познат, требао би можда да буде предмет једног друкчијег протеста од стране Коморе. Мисли да је поступио добро, нарочито када се има на уму гледиште самога колеге Ристића. Износи и то, да је од колеге Ристића примио једно писмо пуно захвалности, што доказује да је са оваквим начином интервенције задовољаи. Да ли ће и Комора са овим бити задовољна, или ће предузети неке нове мере у вези са овим догађајем, он оставља члановима Одбора да размисле,, па да се о томе на идућој седници расправља.