Бранич

392

„Б Р А Н И Ч"

Седница од 21. јуна 1939. године. Одобрен је упис у именик адвоката Драгољубу Мил. Маринковићу са седиштем у Београду. Уписани су у именик адв. приправника: Харалампије Митрићевић код адв. Др. Андрије Петровића-Његоша у Београду са почетком вежбе од 1. јуна 1939. г., Милан Петровић код адв. Милутина Јеремића у Београду са почетком вежбе од 15. јуна 1939.; Олга Војиновић код адв. Милисава Ристића у Београду са почетком вежбе од 15. јуна 1939. г.; Боривоје Н. Петровић код адв. Лазара Јовановића у Београду са почетком вежбе од 20. јуна 1939. г.; Ђорђе Хаџи Николајевић код адв. Миливоја Стевановића у Београду са почетком вежбе од 14. априла 1939. г.; Данило Калчић код адв. Цветка Симоновића у Зајечару са почетком вежбе од 15. јуна 1939. г.; и Деспот Мићић код адв. Милојка Петковића у Шапцу са почетком вежбе од 13. јуна 1939. Примљено је знању да је адв. приправник Полачек Андреја код надлежне власти добио дозволу да промени презиме у Андрејевић, с тим, да се у именик адв. приправника наместо „Полачек" стави „Андрејевић". Како се до судског распуста неће одржавати седнице, то је Одбор једногласно донео одлуку, да у времену од 22. јуна до 15. августа 1939. г. претседништво коморе обавља све послове, доноси потребна решења и пуноважно одлучује по свима предметима која им дођу на решавање.

ПРИКАЗИ Напз Каијтапп: 01е О и 4 а с ћ I е п (Зез ЗШпсП^еп 1п4егпа1Јопа1еп Оепсћ(зћо{еб а1з М1'1(е1 2№Ј8сћеп$1аа!Нсћег 51геН$сћПсћ{ип2. Ва$еј, 1939. Пре две године основан је у Базелу, у Швајцарској, Институт за међународно право и међународне односе, који је веома активан и сада је почео да издаје и своје публикације. Као прва књига изишло је недавно дело Ханса Кауфмана под насловом „Саветодавно мишљење Сталног међународног суда као средство за уклањање спорова међу државама". Стални међународни суд у Хагу према члану 14 Пакта друштва народа није ограничен само на доношење пресуда у редовним споровима међународног карактера, већ је дужан давати и саветодавна мишљења о сваком спору или правном питању поднетим од савета Друштва народа или скупштине Друштва народа. Према Кауфмана, који разлаже историју постанка члана 14, саветодавно мишљење Сталног међународног суда има две функције: једну судску и једну чисто саветодавну. Судска функција саветодавног мишљења састоји се у томе, да се Друштву народа пружа могућност, да поднете му спорне случајеве спроводи даље једном неутралном телу, Сталном међународном суду, и тако их донекле деполитизира. На тај начин саветодавно мишљење постаје способно средство за изглађивање спорова мирним путем. Чисто саветодавну функцију има саветодавно мишљење утолико, што Друштву народа овом установом омогућује, да код судске власти затражи правни савет. Али ово мишљење суда не везује Друштво народа. Тако се испољава саветодавно мишљење као типична појава Међународног права. Државе ревносне у чувању свога самоопредељивања нерадо се подвргавају обавезној иресуди суда. Установом саветодавног мишљења пружена им је прилика, да путем Друштва народа добију од Међународног суда у Хагу правно необавезне одлуке. Под овнм околностима државе су склоне, да се при насталој међународној затегнутости обрате Хашком суду. У овом кратком историјском уводу Кауфман интересантно разлаже историју постанка установе саветодавног мишљења и његово развиће од 1920 године. У првој глави свога дела испитује аутор односе између Друштва народа које тражи саветодавно мишљење — а оно је једино овлашћено на ово тражење — и Међународног суда који даје ово мишљење.