Бранич

ПРИКАЗИ

393

Иза Друштва народа, које тражи саветодавно мишљеше, стоје државе директно заинтересоване за резултат. Зато писац у другој глави свога дела приказује односе ових „квазистранака" према Међународном суду. На ове односе утиче бојазан држава за њихов суверенитет. Овај је заштићен на тај начин, што према пишчевом гледишту, по правилу Друштво народа не може тражити саветодавно мишљење противу воље директно заинтересованих држава. У истој глави описује Кауфман и поступак Међународног суда прн давању саветодавног мишљења. Писац обрађује у своме делу целокупну досадању праксу Хашког међународног суда. До сада је издато равно тридесет саветодавних мишљења. Та мишљења често су доприносила стишавању међународних заплета. У завршном делу, који третира будућност саветодавног мишљења писац захтева одвајање установе за давање овога мишљења од Друштва народа, тражећи за њу самосталност. На тај начин би светодавно мишљење потпуно деполитизирано било још више тражено и још корисније дејствовало при мирењу међу државама. И поред садањег тешког међународног положаја не смемо губити веру у Међународно право, јер оно почива на нашој вери, и државе чине највећи грех, када се приликом појављених спорних питања не обраћају установама овога права, пошто би се тако избегле многе катастрофалне несреће. Рго/. СоггаЛо Ре1гопе :РгЈпс!р1 д! Б 1 г 141 о РазсЈзЈа. Коша 1939. Фашизам је тако дубоко продро у италијански правни живот, да је управо целокупно италијанско јавно и приватно право њиме захваћено, ако не и преображено. И ако се је и до сада појавио читав низ приказа дејства задирања фашизма у поједине области италијанског права, ипак је недостајало једно принципијелно правно историско-филозофско излагање, које би систематски приказало ову нову оријентацију у италијанском праву. Професор Корадо Петроне хтео је правницима да пружи такав приказ у своме делу „Принципи фашистичког права", које је недавно изишло у Риму. Писац је дао своје дело на полемичкој основи, указајући на разлику између фашистичког правног система и концепција других владајућих правних система. Наравно да при томе као заинтересован није могао остати потпуно објективан. У првом реду његових расматрања стоји са фашизмом идентификована држава у Италији и њене установе, које треба да послуже као основа за нову науку, управо за принципе фашистичког права. С погледом на нове идеје у правној области, изнете у овој књизи, а са којима се читалац не мора у свему сложити, она је интересантна и не свакидања. Иг. Оеог^ ШеИз^ет : Ш е с ћ 8 е 1 ипсЈ Сћеск 1П Кесћ! ипс! В 1 1 (1. В,ч«е1 1939. Поводом одредби швајцарског Облигационог права о меници, чеку и хартијама сличним меницама од 18 децембра 1936 год. написао је швајцарски правник Др. Георг Ветштајн скоро изашлу књигу под насловом „Меница и чек у праву и слици". У првом делу текста од 52 стране писац излаже одредбе швајцарског закона о меници и чеку, а у следећих 95 страна он коментарише редом ове законске прописе са примерима у виду слика. Ово дело писано са много разумевања и искуством имало је за циљ, да и лаику објасни ову неприступачну материју на један очигледан и лако схватљиви начин за примену у пракси. Оваквим излагањем аутор је у многоме олакшао и стручном читаоцу брзо упознавање са швајцарским Меничним и чековним правом. За иностране правнике, који имају пословних веза са Швајцарском, ова књига ће нарочито корисно послужити. Ми.горад Аншоновић, адвокат — Београд.