Бранич

398

„Б Р А Н И Ч"

када има овако убеђених великих интелектуалаца, који све своје силе у пркос свега стављају у службу мира. Није никаква случајност, што је г. Демон, по рођењу Француз, ранији ратник који је извршио своју дужност на бојном пољу часно и достојанствено, што је правник-адвокат и бранилац праведне ствари и што као такав персонификује онај велики дух, којим зрачи његова Велика Отаџбина. У место да нам пошаље своје авионске ескадриле, ескадре ратних лађа, добро наоружане војнике и убојно оружје, којима Француска у циљу одбране мира и своје независности располаже у тако огромним размерама, да су нам неприступачне, — она нам шаље једног свог парламентарца, бившег ратника, идеолога против рата, г. Анри Демона, да нам покаже да још нису изгубљене све шансе за мир, који се поштеном организацијом човечанства може спасти и одржати. Без обзира на мишљење које се може имати о предлогу г. Демона, ми морамо бити дубоко захвални овоме убеђеном борцу за мир и његовој Великој Отаџбини,, који су нам пружили доказ о својој доброј волзи да се човечанство поведе бољој и срећнијој будућности. Путем својих конференција, г. Демон одужује дуг и искупљује реч дату на бојном пољу, да ће, ако остане жив у Великом Рату, цео остатак живота посветити организацији мира, како би се онемогућио сличан сукоб народа и појединаца у будућности. Гледајући ратне страхоте из непосредне близости као частан учесник, јер је био на оној страни која се борила за право и слободу, г. Демон је најквалификованији да се свима сретствима бори како се оно што је преживео не би повратило. Он жели да будуће генерације, којима упућује своја излагања. не доживе страхоте рата које је он доживео, па зато ширином једног убеђеног пацифисте, предаје онима, који треба да учествују у будућим ратовима, начин како да се од тих ратова спасу. То је један разлог више да поздравимо несебичан рад г. Демона који још један пут потврђује да највеће поборнике мира треба тражити међу правницима и припадницима велике Нације која се зове Француска. Др. Вадан. О. Бшгојевић адвокат

С4ДРЖАЈ ПР.4ВНИХ Ч4СОПИСА, Југословенски економист. Главни уредник Др. Душан М. Пантић. Садржај бр. 5. год. IV. за мај 1939.: Проф. Др. Лазо М. Костић: Уредбодавно регулисање народне привреде; Мита Ђ. Николић: Наше пољопривредне школе и наше школске и народно пољопривредно васпитање; Г. Курило: Контрола размене с иностранством. — Привредни и друштвени живот и т. д. Наш Саобраћај, месечни часопис за железнички, поморски и речни саобраћај. Одговорни уредник Јован М. Јовановић. Садржај бр. 6. год. I. за јуни 1939.: О тзв. „комерцијализацији" наших државних жељезница, од Др. Мије Мирковића; Нешто о изравнању дугова и наплата из саобраћаја са страним и<ељезницама од Др. Срећка Мајсаца; Пензије службеника државног саобраћјног особља од Александра Давинића; Развој парне локомотиве код српских државних железница (поводом педесетогодишњице) од инж. Душана Д. Лончаревића; Рачунање возарине за горива дрва, намењена за особље државних саобраћајних установа од Милутина Јосиповића; Пројекат нове железничке везе са Румунијом и грађење моста преко Дунава у Ђердапу од инж. Светолика Ј. Живановића; Осигурање у рукама задругарства од А. Кемуре. — Пракса. — И т. д. Додатак: Законодавни део, прописи, упутства, расписи. П о л и ц и ј а, часопис за политичко-управну, полициску, судску и самоуправну праксу. Уредник Васа Лазаревић са Уређивачким одбором. Садржај Ср. 5. год. XXVI, за мај 1939.: Чланци и расправе: Социјални значај Грађанског Законика и његова реформа у нашој Држави од Др. Мих. Чубинског; Две паралеле из Грађанског законика (§§ 57, 507; §§ 121, 517) од Душана Ми-