Бранич

МОРО — ЂАФЕРИ

405

кнезова изјавили, да су деобом задовољни „и да су се намирили". Потврда има и датум — 27 априлиа 1820 год. — који је за један дан доцнији од сачињена поравнања — 26 април^а. Потврда је у дну поравнања са десне стране док су са леве стране потписани сведоци и лица, која су поравнање сачинила. Из нумере потврде—197—да се видети, да је по прилици код кнезова у Београду било просечно око два посла дневно, сем ако није био засебан деловодни протокол за сваку врсту послова, у ком би случају просечно долазило скоро по два поравнања дневно. Да је поравнање садржајно јасно, да би оно по садржини могло у свему уз данашња поравнања да иде и да његова потврда има све оне карактеристике које смо напред навели, видеће се из текста, који смо навели на претзадњој страни. Ми ово поравнање предајемо Адвокатској комори у Београду о десетогодишњици њеног конституисања са жељом, да оно остане у Комориној библиотеци као један леп пример, како се и у доба слабе писмеиости може вољом и пажњом сачинити једно поравнање, које ће се и после протека једнога пунога века моћи равнати са поравнањама садашњега доба.

Малорад Аншоновић, адвокат — Београд. Моро ~ Ђафери Нетачна је латинска изрека „рое!;а пазсИиг, ога1;ог Ш:". И говорник се као такав рађа. Истина је у томе, да без надахнућа нема оратора, а без природног талента уопште нема говорникс;. Несумњиво је, да је међу свима народима француски народ дао свету највеће говорнике, како у парламенту тако и у суду. А најчешће су велики говорници из суда били једновремено и они велики говорници у парламенту, пошто највећи број политичара потиче баш из правне струке. Нас интересују овде велики говорници у суду. Међу њима несумњиво је највећи Моро-Ђафери, широм света познати париски адвокат, који се прославио као бранилац у најтежим кривичним процесима. Проследњи процес, у коме је он заступао вишеструког убицу Вајдмана, дао је опет прилике великом маестру да задиви суд и најотменију присутну космополитску публику. Он је био јунак дана. Свуда се опет само о њему говорило. За све време вишенедељног претреса он се лавовски борио за главу свога клијента, а на крају је дао свој петочасовни говор, за који су сви присутни признали, да је једно ремек-дело. Велики адвокат борио се је на изгубљеној позицији. Али баш неблагодарност задатка га је дражила. Пет часова говорио је он са свима скалама свога дивног гласа, који је грмео, спуштао се, био грозан, човечански, саосећајан, опор и мек једновремено, Његова полемика саДржавним тужиоцем Републике била је често оштра а често пуна шарма, Својим духовитим досеткама