Бранич

408

„Б Р А Н И Ч*

посланства фон Рата. Ово ће бити један од најинтересантнијих процеса, јер се односи на једно политичко убиство, процес у коме ће се претрести и цео француско-немачки проблем. Нема сумње да ће и ту велики маестро Моро-Ђафери остати на својој висини..»

Др. Сшрахиња Суботик, суднја Окружног суда — Суботица. ©€5Је1«ат дела из § К. з. Господин Чубински, коментаришући § 282 к. з., вели: „Тенденција законодавца код дела из § 282 јасно се састоји у томе да се бори са моралним кварењем и упућивањем на блуд лица, која се доводе у више мање беспомоћан положај и стога морају да изврше блуд, који иначе, може бити, не би извршила. Нарочито се то види из прописа т. 3. Стога држимо да објекат дело из § 282 не може бити професионална проститутка. За њено подвођење учинилац мора одговарати по прописима § 280, а ако је силом или уз претњу одведена у друго место, то је стицај дела из § 242 (дела против слободе) са делом из § 280."*) По овом тумачењу законодавац је у § 282 имао у виду известан морални ниво лица на коме се врши дело, и ако је тај ниво пао иа најнижи степен, професионалну проституцију, нема места примени § 282, јер је овај пропис донесен у циљу заштите лица која још нису сасвим морално пропала. Следствено, ако је у питању професионална проститутка, о већем моралном паду не може бити речи, па зато и нема места примени § 282. Поставља се питање да ли је ово тумачење циља § 282, по томе и објекта дела, правилно? Да ли је циљ § 282 заштита од проституисања социјално беспомоћних лица која још нису сасвим морално пропала, и, у вези с тим, да ли моралност лица уопште долази у обзир? Није ли законодавац у § 282 имао више у виду заштиту друштва од опасности која му прети од лица која врше проституцију на начин предвиђен у овом пропису, него заштиту од проституисања појединих лица? Правилно постављање законског циља (гаНо 1е§1.ч) води правилном одређењу објекта. Пре свега утврдимо моменат да свако кривично дело вређа јавни интерес и да због тога држава интервенише у области криминалитета из службене дужности. Онде где дело не вређа јавни интерес, држава по правилу не интервенише. Свако кривично дело ма његов нападни објекат и било приватно добро, сматра се нападом на јавно добро, јавни интерес. Дела против јавног морала, дакле и она из § 282, спадају у кривична дела уперена непосредно против јавних добара. Излишно је истицати да је јавни морал у савременој, културној држави, јавно добро првог ранга, збаг чега му држава посвећује

*) „Научни н практични коментар кривичног законика Краљевине Југославије", 1934. стр. 481.