Бранич

490

,Б Р А Н И Ч"

ликвидацији земљорадничких дугова односила, да менице нису есконтоване или реесконтоване код Народне банке. Овако смањени дуг, са делом париичних трошкова који одговара висини ефективних издатака, ови дужници су обавезни да плате Народној банци у месечним или годишњим отплатама, у року од пет година, рачунајући од 1 септембра 1939 године. Егзекутивна наплата по овоме плану тражиће се од дужника — земљорадника само у случају, ако се покаже немогућност наплате од потписника на меницама који нису заштићени Уредбом". На исти начин издато је аутентично тумачење чл. 36 ст. 2 ове Уредбе. Материјални положај дужника и веровника цени се према њиховом имовном стању на дан 23 септембра 1936 године". ГТолитика од 6. јула 1939. год. Пропис § 339 тачка 1 старог Казненог законика још је у важности. По § 336 1ач. 1 стлрог Ка„-:неног законика ?а Краљевину Србију казки се заизиром <>д три ;;о двлнаесг длна онај ко шта од већих или мањих сеоских путева захвати, сузи или преоре, ма пут био и такав да се само неколико њих служе. Слично наређење садржи чл. 36 тач. 13 Уредбе о заштити јавних путева и безбедности саобраћаја на њима од 6 јуна 1929 г., донет на основу § 26 Закона о државним путевима од 8 маја 1929 год. Том променом предвиђена је казна од једног до тридесет дана или новчана казна од педесет до хиљаду и пет стотина динара — ако иначе кривица ие долази под строже одредбе Кривичног законика — за онога ко пут закрчи, запречи, намести замку или којим било начином угрози саобаћај. Како се у последње време појавило спорно питање да ли је још у важности § 339 тач. 1 старог Кривичног законика или не и да ли се иступ из овог законског наређења може подвести под одредбу чл. 36 тач. 13 поменуге Уредбе, то је Министар правде, поводом питања једне општинске управе, тражио мишљење Опште седнице Касационог суда у Београду. Касациони суд је нашао да ова два прописа, тј. § 339 тач. 1 старог Законика и чл. 36 тач. 13 наведене Уредбе не инкриминишу исту радњу учиниочеву, па је на основу § 16 тач. 2 Закона о своме устројству, донео одлуку: да је пропис § 339 тач. 1 старог Казненог законика и поред одредбе чл. 36 тач. 13 Уредбе о заштити јавних путева и безбедности саобраћаја на њима од 6 јуна 1929 г. бр. 16122 још на снази. Политика од 6 јуна 1939. год. Државна хипотекарна банка као претежни фактор у комерцијадизацији државних привредних предузећа. Комерцијализација државних привредних предузећа претставља једно акутно питање у нашој привредној делатности. Питање овог проблема појавило се је кепосредно иза периода доскорашње привредне кризе. Смањена рентабилност њиховог рада, организовање пословања према досадањим приликама, утицало је на пословање једног знатног дела националне привреде. Као такав, овај проблем се појављује акутан и општи, а поглавито у данашњој фази привредног просперитета. С друге стране, он се појављује и као проблем државне политике од претежног значаја, с обзиром, да је у пословању државних привредних предузећа држава заинтересована двоструко: непосредно у њиховој сопственој добити, посредно у приносу националне привреде. Национална привреда, претстављена у државним привредним предузећима, тражи кредит који јој је неопходан. Несумњиво је, да се за њен просперитет јавља питање кредита као нужан услов даље савремене организације њене привредне делатности. У низу санирања и решења многих питања државног привредног живота, која су била од већег и мањег значаја по народну привреду, а у којима је Државна хипотекарна банка узимала видног учешћа, исто тако, и у питању комерцијализације државних привредних установа, она узима претежну улогу, постајући главни фактор са тежњом да корисно послужи обнови националне привреде.