Бранич

516

„Б Р А Н И Ч'

Међутим, као што сам раније навео, хришћанска Црква је противна самоубиству, па је, према томе противна и вољном побачају и стерилизацији из истих високо моралних разлога. У том погледу и хришћанство гледа на живот као на дар божји и не разликује се од „паганског" схватања, које у рађању види продужавање човечанског рода. Додуше, паганско схватање живота је у гедонистичком смислу а хришћанско је у смислу вечитог духовног усавршавања („Будите савршени као што је и отац ваш на небесима савршен!" — рекао је Исус Христос), те зато и прима нове чланове друштва са великом радошћу. Ваља се само сетити духовних молитава које свештеници читају при крштењу а затим зар није у Св. Писму речено: „Растите и множите се и овладајте земљом!" Очигледно хришћанство није противно множењу човечанског рода те стога и осуђује стерилизацију и вољни побачај. У погледу вољног побачаја као и оних жена које свој плод у утроби још затиру, постоје врло строге одредбе у правилима св. отаца Цркве. Такве се жене за дуго одбијају од св. причешћа и општења са Црквом. (Види правила, Номоканон уз Велики требник). Према томе греши и г. Др. Боривоје Д. Петровић, који поменуте разлоге уваженог г. Перића прима без икакве резерве. 8 ) IV.) У погледу питања о форми закључења брака, г. Перић заузима најисправније и стога најмудрије држање. Види се да је после дугих филозофско-правних размишљања дошао до најузвишенијих идеја о браку, које су у вези једино са хришћанском религијом. Тако у расправи „Црква према форми закључења брака" 9 ) одсудно стаје у корист религиозне форме брака. Разлоге које је ту навео сваки уман човек мора одобрити, јер се види да је до тих разлога дошао после дугог размишљања у области права и у области социологије. Г. Перић налази да је религиозна форма брака најбоља за данашњи државни поредак. Таква форма брака користи не само Цркви, већ и Држави. Јер, данашња буржоаска држава види у здравој, солидној породици и своју јачину и постојаност ... Брак закључен у верској форми је несумњиво на солидној основи и зато сталнији и дуготрајнији од грађанског брака. Супружници венчани у цркви пред божијим олтаром и од свештеника бивају увек мање склони да се разведу. Међутим код грађанских бракова разводи су лакши и чешћи . . . Од европског грађанског брака, чије се склапање сматра ипак као формални, свечани посао, прешло би се на американски, где се закључење брака сматра као и сваки други неформални правни посао (као продаја и куповина, закуп, зајам и т. д.), т. ј. он се склапа као што се

8 ) Др. Боривоје Д. Петровић: „Рад г. проф. Живојина Перића на науци кривичног права — Правосуђе, 1938, стр. 172. 9 ) Ту је расправу писац упутио као предговор мојим „Црквено правним расправама", штампаним у „Веснику", недељном црквено-политичком листу, Београд, јануара 1929 год.