Бранич

535

пуно измирена, то је требало са променом нападнуте пресуде, тужитеља са тужбом одбити итд. Утврђивање вредности спорног предмета пред призианим судом, не моше сб нзпадзти прзвнкм лбком обзиром на § 594 ст. 3 Гпп. ввшб и рсвизиони суд. (Пресуда Касационог суда, оделење Б, из Новог Сада, Н. Г. бр. 682/34 од 5. маја 1938. год.). У грађанској ствари Ђ. М. из В. Б. противу М. Р. из В Б тужилац је тужио тужену, да станује код њега не помаже га, а да он нема сретстава на живот, те ју је позвао да се исели из стана, али она то није хтела учинити, већ га вређала не давши му да једе и присилила га да станује у кухињи, па је молио да се тужена обвеже да је дужна У року од 15 дана да се исели из стана под теретом принудног извршења и да плати трошкове. Тужена је молила, да се тужба одбије, она станује код матере, мада је кућа на име тужиоца. Она има прихода 800 дин., а станује у једно1 соби са матером а тужилац у другој соби. За овим је срески суд у В. Б. под бр. П. 517/34 од 4. IV. 1934. установио да тужена није у правном односу са тужиоцем, пошто станује код матере у једној соби, тј. жене тужиочеве а овај у другој соби, те колико би постојао неки правни однос, он постоји само између тужитеља и његове жене итд. и са ових разлога донео ову пресуду: „тужитеља са тужбом одбити" итд. Ну по призиву тужиоца окружни суд у В. Б. под бр. Пл. 308/34 од 7. VII. 1934. донео је следећу пресуду. Призиву тужитеља делом даје места, првостепену пресуду мења у толико што досуђује туженој на име првостепног трошка итд. Вредност спора установљава у своти од 24.000 дин. а са доле наведених разлога: Да је истинито чињеничко стање установљено од стране првостепенога суда и да је првостепена пресуда, у погледу захтева тужитеља у тужби умесна, зато је одобрио из разлога који су у њој у том делу наведени које овај суд у целости као сасвим основане прихваћа. У погледу парничних трошкова суд је првостепену пресуду морао изменити из разлога што налази да је у смислу § 51 од. 2 Грпп. меродавна она вредност сиора коју је тужитељ у тужби назначио, па су се и првостепени трошкови по тој вредности по тарифи имали досудити а не по вредности коју је тужени означио. Са тог разлога окружни суд је првостепену пресуду у том делу морао променити. Вредност спора суд није морао установити и са разлога наведеног у § 594 од. 3 грпп. итд. Поводом ревизије тужиоца Оделење Б. Београдског Касационог суда у Н. С. донело је овај закључак. Ревизшу тужиоца одбацује по службеној дужности, са разлога: Према пропису 3 става §-а 594 грпп., у конкретном случају, с обзиром на то, да је призивни суд потврдио пресуду првостепеног суда, а спории предмет парнице не састоји се само из новца, већ ради испражњења стана, имао је у својој пресуди по службеној дужности изрећи, да ли вредност спорнога предмета, о којем је он одлучио, прелази 5000 дин. иа је према томе призивни суд без повреде формалног права установио вредност спорног предмета, јер од тога зависи, с обзиром на пропис ставке 3 §-а 596 грпп., да ли је ревизија допуштена или није. Како се према пропису 3 ставке §-а 594 грпп. утврђивање вредности спорнога предмета у призивном степену неможе побијати правним леком то се не може побијати правним леком ни у случају, ако би призивни суд, где вредност спора у призиву очевидно прелази 5000 дин. ту вредност спора означио мањом од 5000 дин. а како према истоме пропису утврђена вредност спорнога предмета веже и ревизијски суд, и како, према пропису ставке 3 §-а 596 грпп. против пресуде призивнога суда, којом се потврђује пресуда првога суда, није допуштена ревизија, ако вредност спорнога предмета, о којем је одлучио призивни суд, без споредних тражбина не прелази 5000 дин. ту у конкретном случају ревизија није допуштена, па је исту, сходно пропису првог зачела §-а 601 грпп. требало одбацити по службеној дужности, пошто је то пропустио учинити суд првог степена.