Бранич

542

,6 Р А Н И Ч"

„По § 36 кп. против извршења треће лице може изјавити противљење ако на предмету извршења, на коме се извршење води, има такво право због којега извршење није допуштено. У овом конкретном случају противљење на извршење изјавио је тужилац Ј. М. као треће лице а са разлога што је уз предмет извршења издејствовао забележбу спора, који је повео под П. 557/36 против извршеника Л. В. ради испуњења уговора о куповини и продаји. По нахођењу призивног суда, забележба не ствара такво право тражиоца забележбе због којег извршење неби било допуштено, јер забележба има само тај циљ, да сваком трећем лицу стави до знања оно што је том забележбом забележено, да се то треће лице неби могло доцније позивати на непознавање забележеног односа. Даље, забележба спора има само ту последицу да ће пресуда која ће бити нзречена по тужби у спору П-557/36 ако тужилац успе —- имати потпуно дејство и против оних особа, која су стекла књижна права тек после тренутка, кад је молба за забележбу спора стигла земљо-књижном суду, — § 68 ззк. Према томе, забележба нема оно правно дејстЕО, које би имале укњижбе и предбележбе, тј. не конституише никакво право, те због тога не може бити ни сметња извршењу на предмету уз којн је забележен. Погрешно се срески суд упустио у оцену законитости одлуке којом је забележба допуштена, јер таквој оценп није било места с обзиром да је та одлука постала правомоћна и да овим спором није тражено брисање забележбе одобрене том одлуком". По ревизији тужиоца, Касациони суд у Београду пресудом од 10 маја 1939 године Рев. 248 потврдио је пресуду Окружног суда из разлога: „Да су ревизиони наводи којима се упућује на погрешну правну оцену спорне ствари — § 597 т. 4 гпп. неосновани. Наиме у овоме спору појављује се као слорно питање да ли забележба спора може у смислу § 36 ип. претстављати сметњу извршењу. По нахођењу Касационог суда правилно је призивни суд нашао, да се тужиочева забележба спора, коју је он издејствовао правоснажним закључком суда по наведеном спору П-557/36 не може сматрати таквим правом на непокретности због којег није допуштено извршење, пошто забележба спора, у смислу § 68 ст. II зак. о зем. књигама не претставља никакво стварно право на непокретност!: већ има једино за последицу то да ће пресуда изречена по тужби имати дејство и према оним прибавиоцима који буду стекли књижна права на спорној непокретности после забележбе спора. Позивање ревизије на § 297 грађ. зак. у овом случају није основано, јер овакав услован увод у земљишне књиге није издејствован од стране тужиоца па да би могао бити сметња траженом извршењу. Сам пак условни увод у смислу § 297 грађ. зак. тзв. условно убаштињење може се издејствозати на земљишно књижном делу једино уписом предбележбе таквог права, а сходно § 8 т. 2 зак. о земљ. књигама, што тужилац није издејствовао. Не може се пак у овом случају издејствована забележба спора идентификовати са условним уводом из § 297 грађ. зак. односно из § 8 т. 2 зак. о зем. књигама". Јован Д. Смиљанић секретар Касациоаог суда у Београду.

Д е» контрадикторне одлуке вишег суда у погледу питања месзе надлежности грађанског парнкчног суда. а) Дирекција држ. железница тужила је Среском суду за град Београд лице Ф. Ј. шпедитера из Новог Сада за наплату дуга од 670 дин. На рочиште туженик ннје дошао, јер му тужба није уредно предата. Дирекција је доставила накнадно адресу туженика означивши да се исти налази у Новом Саду. Суд је по пријему нове адресе донео следећи закључак: да се тужба Дирекције држ. железница П. бр. 6367/34 одбаци, као месно ненадлежном суду поднета. У образложењу свога закључака срески суд између осталога вели: