Бранич

СУДСКА ПРАКСА

543

„Као што се из извештаја тужилачке стране види, тужени се са станом налази у Новом Саду. Своју иадлежност суд има да цени по службеној дужности на основу тужиочевих навода — § 39 гр. н. п. Све тужбе за које није основана посебна месна надлежност код којег другог суда треба подносити стварно надлежном суду, који је за туженика опште месно надлежан § 61 гр. п. п. Општа месна надлежност лица одређује се по месту у коме је оно настањено у намери да тамо стално пребива (пребивалиште домицил) — § 62 гр. п. п. Како се из тужиочевих навода види, да је туженик настањен — домицилиран, у Новом Саду, а уз тужбу нема доказа да је за исту основана посебна месна надлежност, нити пак да су се странке писменим споразумом сложиле да им суди одређени суд првог степена, т. ј. овај суд, то је суд са наведених разлога тужбу одбацио као месно ненадлежном суду поднету". На горњи закључак среског суда тужилац је поднео рекурс Окружном суду за град Београд и овај суд као рекурсни суд закључком својим Пл. бр. 250/35 уважио је рекурсне разлоге и укинуо поменути закључак Среског суда за град Београд. У своме образложењу, суд, између осталог, вели: „Погрешно је срески суд у побијеном закључку огласио себе по службеној дужности у см. § 39 гр. п. п. месно ненадлежним за пресуђивање ове правне ствари. По § 39 гр. п. п. суд има да оцени по службеној дужности да ли је иадлежан чим му је поднесена каква правна ствар спорне природе. Но када је суд по тужби већ одредио рочиште, може се прогласити неналежним само онда, ако тужени благовремено изнесе приговор ненадлежности или ако суд по наређењима овога закона не може постати надлежан за ту правиу ствар ни по изричном споразуму странака — § 41 од. I ст. 2 гр. п. п. Како се из спиоа ов>„« а спора види први суд је својом одлуком од 22 јуна 1934 г. одредио рочиште на дан 27 августа 1934 г. па како је први суд свој закључак о месној ненадлежности донео и без узимања речи од туженога засновавши га само на § 39 гр. п. п. то је рекурсни суд нашао да је побијани закључак среског суда за град Београд противан пропису § 41 од. I ст. 2 гр. п. п. па је стога и донео одлуку као у диспозитиву". б) Међутим исти виши суд, по истом питању, донео је сасвим супротну одлуку. Тако Дирекција држ. железница поднела је против туженика тужбу за дуг од 1532 дик. и рочиште није одржано са истих разлога, јер се туженику није тужба доставила услед погрешне адресе. Тужилачка страна доставила је нову адресу туженика означивши је са Нови Сад. Срески суд је својим закључком П-6237/34 одбацио тужбу са разлога: да је иста поднета месно ненадлежном суду, наводећи исто образложење, у своме закључку, као и по првом спору. На предњи закључак тужилац је подиео рекурс Окружном суду за град Београд, који је својим закључком Пл. Бр. 565/36 одбацио рекурс тужиоца, као на закону незаснован, а закључак среског суда потврдио. Као што се види по истом питању исти призивни суд је донео две контрадикторне одлуке, те се поставља питање која је од ових одлука на закону заснована а која није. Према нашем мишљењу прва одлука призивног суда правилна је и на закону заснована, и то са датих разлога у обрзложењу ове одлуке од стране призивнога суда. Но ипак, да би ово питање, и ако је неспорно, било дефинитивно пречишћено, треба у будуће призивни суд да води рачуна о својим раније донетим одлукама, како не би падао у очигледне контрадикције, као што је у овде приказаном случају пао. Суд досуђује парничне трошкове у смислу § 156 гр. п. п. и ако тужилац не поднесе трошковник написмено, већ само стави предлог да суд одмери трошкове. Пресудом Среског суда за град Београд П. 1035/36 осуђен је туженик Д. Р. да плати Дирекцији државних железница 2508 дин. Суд је одбио тужиоца од тражења парничних трошкова са разлога, што тужилац није поднео трошковник у смислу § 156 гр. п. п. На ову пресуду тужилац је изјавио рекурс Окружном суду за град Београд, и Окружни суд решавајући по рекурсу Дбр. 12215/36 закључком својим Пл. бр. 549/36 уважио је рекурсне разлоге и осудио туженика на плаћање парничних трошкова, преиначивши пресуду за град Београд, нашавши да је иста погрешна са следећих разлога: