Бранич

552

ПРИКДЗИ "ШаИћег ВигћћагсЈ!: Ејп{ићгипд !п бје Кесћ{б\у188еП8сћаИ. 2ипсћ 1939. У последње време изишле су у Швајцарској неколико врло добрих правних књига. О некима је већ реферисано на овом месту. Ових дана је опет привукла пажњу правног света књига Валтера Буркхарта, професора на Правном факултету у Брну, под насловом „Увођење у правне науке", која је издата у Цириху. Ова књига није писана само за студенте и онога који жели да лако стекне најједноставнији преглед на многострани правни свет појмова, већ она претставља и за зреле правнике једно дело од високог интерса. У свакој глази осећа се самостални управљач, готово више у томе како су питања формулисана, него како је на њих одговорено. Код онога који се повери таквом воћству, потстиче се сопствено научно расуђивање, само ако постоји за то подлога. Аутор је противник позитивизма, који је дуго времена владао у правној науци. Он хоће да се сви правни појмови и правне норме обухвате са тачке гледишта једне априористичке правне идеје, идеје правичности. Диктате властодржаца, који нису управљени на остварење правичности, он не уважава као право. Правичност — у томе се састоји најбитнија особина Буркхартовог правног учења — не може се дефинисати и правна наука не може чак ни у свом највишем облику, у правној филозофији, да да о њој исцрпније податке. Зато читалац сазнаје из Буркхартове књиге много више о логичној вези правних начела него ли о етичкој садржини права. Писац даље наглашава, да је расматрање права са етичког становишта важан задатак правника. При решењу овог задатка, вели он мора наука да остави нашем сопственом генију, нашем интуитивном схватању, питање појма правичности. Млади правник — каже се у предговору — нека упозна прво једно гледиште, после може проучавати и друга гледишта и створити свој сопствени суд, насупрот правцу, који жели, да он пре свега створи сопствени суд о правној идеји и могућности да сретствима науке ову идеју објасни. Милорад Антоновић адвокат. Анри Робер: Велики скандали у историји. Београд 1938 г. књ. I и II, стр. 1027. Издање Библиотеке Космос (Геца Кон А. Д.) у преводу Стојава Живадиновића. Недавно је умро у Паризу Анри Робер чувени француски адвокат и правник светског гласа. Неумитна смрт је угасила живот једног човека велике духовне вредности. Анри Робер није био само чувен по својим запаженим пледоајеима код судова у Паризу, који су били веома сугестивни и којима је он успевао да убеди суд о исправности ствари коју заступа, већ су то била ремек дела људске мисли који ће остати као такви у аналима француског правосуђа. Овакав човек ретко се рађа и за њега се може рећи да је био звезда која се је на небу француског правосуђа појавила, прешла свој одређени пут и брзо исчезла са хоризонта. Анри Робер својим радовима, како на науци правној тако исто и на изучавању историје, специјално периода који се односи на доба пред револуцију а затим непосредно после ове, изложио је у главноме мане ове велике револуције, доводећи је у везу са правом као чистом науком. Поред горе цитираног дела, које се може узети за најглавније његово дело, он је написао и запажену монографију: Адвокат (ЈГАвокат), а за своје заслуге на научном пољу изабран је за члана француске Академије Наука. У овом делу он је на један веома концизан начин изложио суштину адвокатског позива, пратећи рад овога реда од првих почетака једног младог адвоката па све до његове кулминације. У делу се налазе суптилне анализе душе адвоката, његов рад у палати правде, рад као јавног радника, а нарочито у политици. Нарочиту пажњу је обратио на питање жене адвоката и т. д.