Бранич

ИЗ УДРУЖЕЊА СУДИЈА

553

Анри Робер је у своме делу: Велики процеси у историји, изложио најглавнија суђења која су се обавила у доба француске револуције, а сем тога изложио је и трагедије великих историјских личности из иностране историје. У овом великом делу, које је имало јаког одјека у Француској и које је критика веома повољно оценилаЈ, он говори о процесима и то: Марије Стуарт, Сен Марса, Каласовом процесу, Камила Демулена, Маркизе де Бренвилије, о афери краљичиног ђердана (Марија Антоанета). пооцесу Шарлоте Кордеј, процесу госпође Ролан, Марији Антоанети, војводи од Ангејна, Маршалу Неју, Катарини Медичи, Хенриху .VIII, и т. д. Нарочито је запажено излагање о тровачицама у историји и панамском процесу. Робер је сва ова излагања засновао на несумњивим историјским фактима, те је вредност овог дела у толико већа. Он је реконструисао сваки процес и на један живописан начин представио рад како саме личности којој те суђено тако исто и идеје које су у то доба доминирале друштвеним животом времена које се обрађује. Доста је само споменути процес Жана Каласа, који је представљен на један уметнички начин и који је до ситннца расветљењ Када се има на уму да је ова афера у своје време узбудила све духове Европе и када је устао у одбрану Каласа и сам Волтер, онда се може представити како велику важност има обрада овог процеса од стране једног човека коме су познате и норме правосуђа у оно време и делатност људи у то доба, као и сам друштвени склоп тога доба. Сви ови процеси имали су нечега еличвог, а то је суђење не по закону, већ по нормама ван закона, по нормама револуције, која је бракила своје идеје и сво.је методе рада на реформи друштва. Како су се идеје стално мењале, и како су поједине партије долазиле до изражаја великом брзином, па се онда силазиле са историјске позорнице, тако су исто и носиоци ових идеја долазили на гилотину, по кратком поступку, често пута филмском брзиком. Све ове моменте је писац изложио на веома занимљив начин. Као што се види, из овог кратког излагања, горње дело Анри Робера је од велике како књижевне тако исто и научне вредности, а исто тако има и своју историску вредност. Само дело је пропраћено многим фотографијама које се односе на личности о којима је говор у књизи. Опрема дела и превод је солидна, те се може препоручити свима онима које интересује историја минулих времена, а нарочито доба француске револуције у којој су личности које се помињу у овом делу играле значајне улоге. Дело Анриа Робера остаће као ремек дело француске мисли. Ог. Бор. Д. Петвотћ.

ИЗ УДРУЖЕЊА СУДИЈА Удружење судија о новим судским уредбама. Уирава Удружења судија Краљевине Југославије одржала је 3 септембра т. године пленарну седницу, на којој је вођена дискусија о новим судским Уредбама објављеним у Службеним новинама бр. 159-4- IV од 17 јула 1939 године. Тим поводом Управа Удружења судија констатује, да је судијски ред, кога је потпомагало у том и остало правништво, у последње време на свим својим скуповима и у свим својим резолуцијама непрестано истнцао потребу доношења новог закона о судијама. Судијскн ред је то тражио не само у свом сталешком интересу, већ и још вкше ради доброг правосуђа и у општем јавном интересу. Даном 3 септембра 1936 год. ступиле су на снагу одредбе о сталиости и независности судија, али нису донети закони на које упућује члан 100 Устава. Тим законом имала би се проглатена сталност и независност судија ставити ван ссаке сумње и обезбедити посебним гаранцијама, без којих оне не могу доћи до пуног изражаја. Полазећи од тих уставних одредаба, које говоре о сталности и независности и због изузетне важности оних функција, које обавља судијски ред, Управа Удружења судија налази, да сва ова питања која се тичу уре-