Бранич

564

„Б Р А Н И Ч"

ниче на своје послове и на»оне, који су заједнички за све (тако на пр. што неће учествовати у парламенту у оним питањима која се тичу само осталог дела државе). Ово указује на то да ни положај бановине Хрватске није у потпуности регулисан, докле год се не изведе реорганизација деле државе. И, заиста, ту се поставља низ важних питања од чијег решења зависи и дефинитиван правни положај Хрватске. Да наведемо само парламент који, као што је познато, у савезним државама има један нарочити састав.') III. Бановина Хрватска је остала део једне веће заједнице; створена државним актом она ће бити потврђена државним Уставом. Држава или државна заједница, како воле да кажу браћа Хрвати, задржала је функција не само колико је потребно за њен опстанак и њен интегритет, већ и за солидарност економску, културну и националну у довољној мери. Држава је добила функција колико их има федерација у последњој фази развоја, у којој се показала тежња за порастом надлежности државе према потребама модерног живота. 2 ) Поред заједничких функција, већ сада је овом Уредбом утврђен Краљ као фактор јединства. Краљ је не само Краљ Југославије (заједнички), већ и Краљ бановине Хрватске, као што ће бити, када се изведе потпуна реорганизација државе, и Краљ осталих бановина (највероватније српске и словеначке). Ово је јединствен случај у историји и теоретичари ће имати једну интерсантну диспусију о томе је ли ово федерација или није. Међутим у тој дискусији нипошто не сме да се заборави једна врло важна чињеница, да се споразумом предвиђа да се у Устав унесе одредба по којој се надлежности бановине Хрватске не могу овој одузети или смањити без њеног пристанка. Ако постојање једног Краља нашој државној заједници умањује федеративни карактер, ова одредба будућег Устава повећава га, јер нигде државице у модерним савезним државама немају данас такве гарантије. И једно друго изједначава. Ово је садржина Уредбе о бановини Хрватској. Да би она дала оне резултате који се од ње очекују, потребно је да се створе одговарајући услови политички, друштвени и морални, односно да адаптирамо наше политичке програме, наше установе и нас саме новом стању. Никад једно правно уређење није само по себи довољно, већ је потребна и активност људи. Споразум не сме да остане само законско право, него да пређе у живот и крв Срба и Хрвата. Битан услов за ово је наћи помирење у себи идеје о војој индивидуалности са идејом о целини или државној заједници. Др. Ђорђе Тасић.

САДРЖАЈ ИРАВИИЖ ЧАСОПИСА Архив за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Михаило Илић. Садржај бр. 1—2, књ. XXXIX, за јулиавгуст 1939 год. Чланци: Др. Петар Струве: Проблеми права и моћи као социолошки проблеми. Др. Милан Шкерљ: Поништавање одлука Скупштине по Закону о привредним задругама. Сергије Троицки: Правни положај руске цркве у Југославији. Др. Милован Миловановић: Наше законодавство са судско-медицинског становиштаДр. Јован Ђорђевић: Шта је федерална држава. Др. Тихомир Васиљевић: Урачунавање притвора и истражног затвора

*) Због ове фрагментарности, било је тешкоћа при састављању Уредбе. У Уставу неке ствари морају добити друкчију стилизацију (мислимо буквално на форму); неке нове ствари морају ући и неке изостати. 2 ) Такву, модерну, федерацију описао сам у свом претходном чланку У „Политици". Овај је изазвао живу реакцију у хрватским дневним листовима и један је чак назив мога чланка назвао „кривим", јер тобож таква подела надлежности се налази у унитарној децентрализованој држави, а не федеративној. Оно што сам написао тачно је од почетка до краја, било то коме драго или не. — Ово је само доказ да је у овом моменту врло потребно рашчистити државноправне појмове и унети јасности у идеолошке ставове.