Бранич

УМЕСТО ЗАКОНА — УРЕДБЕ О СУДИЈАМА 505

Али као што су фаворизирани чиновници Министарства правде, специјално судски инспектори, тако су фаворизирани и државни тужиоци и њихови заменици. Ипак фаворизирање тужилаца за судијску функцију мање пада у очи, са разлога, што су тужилачке и судијске функције сродне, и што су тужиоци у сталном току, ако не са свим законима, а оно бар са кривичним законодавством. То законодавктво претставља само један од више правних домена правосуђа. Због тога је необично и њихово изједначење са судијама, а камо ли фаворизирање административних чиновника, и правних наставника, који најчешће ни са тим једним, или било којим другим доменом из нашег правосуђа — немају ни најмање везе. Док уредба за ступање у судијску функцију отвара врата читавим правним редовима, ван правосуђа, она ипак та иста врата затвара пред адвокатским редом, којему је суд исто тако свакодневна кућа као и судијама. По §§ 3, 4 и 5 Уредбе о постављању судија редовних судова, за адвокате при ступању у судијску функцију тражи се много дуже службовање него за судије, државне тужиоце чиновнике Министарства правде, или професоре универзитета. Док је за судије среског суда потребна свега година судијског службовања, уредба тражи две године адвокатуре. Док за судију окружног или трговачког суда, уредба тражи две године судијског службовања, она иста за ту функцију тражи осам година адвокатуре. Док за претседника окружних и трговачких судова, за судије и потпретседнике апелационих судова, уредба тражи дванаест година судијске или тужилачке службе, она за ту исту функцију прописује 15 година адвокатуре. Док за претседника апелационог суда или судије Касационог суда, уредба тражи 5 година службовања у апелационом суду, или у својству претседника окружног и трговачког суда, заменика Врховног државног тужиоца, вишег државног тужиоца или његових заменика, судских инспектора, или редовних професора права, она иста за ту функцију тражи најмање двадесет година адвокатуре. Не само што се за адвокатски ред тражи много дуже службовања, већ се за поједине сутске функције адвокати сасвим искључују. То је према другом одељку § 3 Уредбе МСбр. 785/39 случај за судијске функције среских, окружних и трговачких, као и за старешине среских, у седиштима свих апелационих судова, у колико адвокати нису ван таквих седишта ировели најмање по пет година као судије. Тако код овог питања наилазимо на невероватну аномалију: адвокат са 15 година адвокатуре по § 3 уредбе не може бити судија среског суда у седишту апелације, али ипак по § 4 исте уредбе, може бити судија самог апелационог суда. Поред овог, према § 6 уредбе адвокати су такође искључени и из функције потпретседника или претседника Касационог суда. Овакво дифереицирање између судија и адвоката, а фаворизирање свих других правничких редова, па чак и административних чиновништва Министарства правде над адвокатима — уредбу чини не само нелогичном већ и за адвокатски ред увред-