Бранич

606

.БРАНИЧ"

то значи онолико колико продавац од првог купца у ствари добија, а то је у конкретном случају цена уговорена међу странкама. Трошкове преноса, ма да је по уговору исте купац дужан положити, јер се прописом § 674 Грађ. зак. у првом реду обезбеђује продавац у том смислу што се њему ставља на расположење сума коју је имао добити од првог купца, а ово тим пре што она унапред није ни могла знати колико ће ти трошкови изнети. Неоснован је ревизиски навод да је тужени Јанко оштећен, јер да је он већ поднео трошкове преноса. Ово питање је сасвим одвојено и ниуколико не утиче на утврђивање пречег права куповине. Туженик је овлашћен да своје право накнаде штете остварује било од продавца, било од другог купца, али тиме што би он имао право на накнаду штете, не дира се у право тужиље, да тражи прече право куповнине, нити 1е тиме изостављен неки услов који се по закону тражи, да би се првенствено право куповине и остварило". Налазимо, да је Касациони суд са Окружним судом правилно поступио и закон применио тачно према наредби и намени законодавца. Неће бити сувишно, ако наведемо неколико до сада објављених одлука Касационог суда по овом питању. У томе смислу послужићемо се случајевима и објашњењима саопштеним у Грађанским законицима, издањима г. г. Др. Гојка Никетића, Лазе Урошевића и Ивана Д. Петковића. Г. Др. Никетић наводи две одлуке Касационог суда. Одлука опште седнице бр. 2469 од 31 маја 1876 год. потврђује само начело изражено у § 674 Грађ. зак. а на име, да се правом прече куповине може користити само онај који претходно испуни све услове из овог зак. прописа. Не каже се ближе који су то услови, али из друге одлуке оделења бр. 2668 од 5 новембра 1876 год. види се, да Касациони суд мисли не само на продајну цену, него и на оправке у међувремену на купљеном добру од купца учињене, чију вредност треба такође накнадити купцу приликом коришћења пречим правом куповине. То је Касациони суд потврдио и у својој одлуци оделења бр. 1925 год. од 23 јануара 1925 год. в. Петковић стр. 274. У одлукама после рата, када је Касациони суд имао врло често да примењује институцију пречег права куповине, а које су саопштене код г. Урошевића, види се да је куповна цена, коју прекупац има да положи у судске руке у смислу § 674 Грађ. зак., она, која је одређена у уговору између купца и продавца. — Начелна одлука Опште седнице Касационог суда бр. 2524 од 28 марта 1924 год. Место готовог новца, може се у извршење обавезе из § 674 Грађ. зак. положити и уложна књижица Државне хипотекарне банке — Управе фондова — Одлука оделења Касационог суда бр. 9175 од 17 октобра 1925 год. То с тога, што уложна књижица Државне хипотекарне банке, која гласи на доносица, претстав.ља готов новац с погледом на сигурност коју она пружа сопственику и доносиоцу. Да би се спречила изигравања овог зак. прописа — § 674 Грађ. зак. често се симулира већа цена од оне за коју је имање продато, тако да, држећи се формално уговора, прекупац не може да користи своје право. У том случају, мислимо, да прекупац треба да положи ону куповну цену која је у уговору о куповини и продаји означена, с тим да тражи редукцију куповне цене на нормалну меру. Најзад, из одлука саопштених код г. Петковића види се либералност Касационог суда приликом примене § 674 Грађ. зак. Тако, Касациони суд одобрава прекупцу да делимично положи куповну цену приликом подизања тужбе за пречу куповину. — Одлука оделења бр. 9461 од 4 новембра 1926 год. и Рев. 1276/37 од 29 окттобра 1937 год. Поред тога, Касациони суд налази, да се куповна цена не мора положити у исто време када се тужба подигне, већ само у року од 30 дана по § 673 Грађ. зак. Др. Вадан О. Благојевић, адвокат из Београда.