Бранич

СУДСКА ПРАКСА

648

државног добра ,,Беље" у Барањи од 31 децембра 1921 г. (Служ. новин« бр. 66/922), помен. добро „Беље" државна је својина, које држава обрађује и ексилоатише у својој режији, а у циљу да се најрационалнијом обрадом и експлоатацијом постигну приходи што већи за Државу. Помен. добро, дакле, припада Држави као јавној установи и приходи добивени експлоатацијом истога добра намењени су и служе једино општем интересу. Прем« чл. 3 пом. закона, Министар Финансија води надзор над радом и администрацијом имања и према прагматици коју је он прописао за чиновнике ово^ га имап>а, исти чиновници се сматрају као и остали државни чиновници само под специјалним условима. Држава, као јавна установа, преко постављених органа а у смислу навед. закона, све ствари које се на пом. имању налазе њена су својина, а овде несумњиво спадају и срне, које живе на истом имању, има за дужност да чува у сврху прибирања прихода намењених циљевима од општег а не приватног интереса. Према томе, у даном случају ради се о крађи ствари из простора који припада јавној установи и које ствари ова чува као своје у општем интересу а према оваквом правном становишту дело оптуженога описано у диспозитиву пресуде Окружног суда садржи сва битна обележја злочинства крађе означ. у § 316 т. 4 кр. з. следствено овоме, Окружни суд, подводећи ово дело под пропис § 314 кр. з., применио је у даном случају такав кривични закон који се на њ не може применити, а таквим својим поступком учинио је повреду материјалног закона означ. у § 337 т. 2 с. кр. п. Стога је Касациони суд, уваживши ревизију државног тужиоца, донео је пресуду као у диспозитиву. Боанко Јепремовић, апелациоии судија из Новог Сзда,

Бисииу издржавања малолетне деце мон« услед нзмењемих околностш мењати старатељски суд, мада су исту родитељи приликом развода брака сиоразумно одредили. Предлагач С. А. поднела је акт старатељском судији Среског суда за град Београд, у којем је претставила, да је још 1928 год. разведен брак између ње и њеног мужа учесника И. и да је пресудом избраног суда наложено њеном разведеном мужу, да на име издржавања њихове малолетне деце Е. и Л., каја су одлуком духовног суда остала на нези и чувању код мајке, даје месечно суму од дин. 1600 до њихове удаје. Од тада је прошло више од десет година и прилике су се и на једној и на другој страни знатно измениле. Учесник И. је ступио у радњу своје браће и са њима је исту временом разгранао у радњу на велико, која само на име годишње порезе плаћа 55.000 динара. Он је затим као сувласник са својом браћом на равне делове стекао и два непокретна имања у Београду, као и два аутомобила. С друге стране њихова деца Е. и Л. постала су у међувремену одрасле девојке, иду у гимназију, па су се и њихове потребе у многоме повећале, а самим тим м издаци за исхрану, становање, одевање, школовање и васпитање, нарочито с обзиром на имовно стање и друштвени положа.ј њиховог оца. Поред свега тога, деца су у последње време почела да побољевају, што је по лекарском мишљењу последица рђаве исхране и становања у нехиги.јенским становима. Стога је молила суд, да донесе закључак, којим ће наложити њеном мужу И. да јој на име издржавања малолетних кћери даје 4000 дин. месечно одн. по 2000 дин. за сваку од њихове удаје. Срески суд за град Београд као старатељски суд по завршеним извиђајима донео је под бр. С—401/38 следећи закључак: I. малолетне Е. и Л. остају до даље одлуке суда на нези, чувању и васпитању код своје мајке С., и II. учесник И. се осуђује, да на име издржавања малолетних му кћери плаћа месечно по 1500 дин., укупно 3000 дин. почев од 1 јула 1938 с тим, да речене износе доставља најдаље до 5-ог у месецу дечијој мајци С. По рекурсу учесника И. Окружни суд за град Београд укинуо је закључак Среског суда, нашавши да су наводи рекурса умесни и основани са рззлога: „што су странке у погледу неговања деце и њиховог материјалног збрињавања на случај развода брака међу супружницима власне да се по тој ствари поравнају Па како се из доказа поднетих у списима види, да су странке сагласне како по питању код кога ће супружника деца бити до