Бранич

676

„Б Р А Н И Ч"

тивни и важећи (статички) појам. Проф, Б. С. Марковић расправља овај проблем у прилогу „Право и социологнја". Повучена је разлика између правног и социолошког, указано на оно што је заједничко и истакнуто докле се у том правцу може ићи за социологијом. У пракси социологија има да одигра улогу саветника законодавства, а у примени права и његовом тумачењу од стране судова социологија ће упутити практичара да више не тражи имагинарно решење у закону, већ у објективној друштвеној стварности. „Социологија треба нама у праву да омогући постојање једног истински социјалног права". У чланку „Привреда и право" др. Б. Недељковић нстиче да се правни развој не може објаснити ако се не води рачуна о економским снагама. „Правни принципи су посредни или непосредни израз економске структуре, производних односа и сиага". Из наведеног видеће се и остали разноврсни нроблеми, којима је овога пута „Социолошки преглед" посветио пажњу. Др. Н. Вучо даје прилог „Социологија и психологија"; др. С. Поповић „Прилог проучавању односа између социологије и психологије"; др. Р. Живковић „Етнологија и социодогија";др. Б. Пањевац „Социологија и статистика"; др. С. Драшковић „Социологија и економија"; др. Д. Тодоровић „Социологија и политичка економија"; др. Љ. Дуканац „Однос социологије и науке о финансијама". О развоју и савременом стању социологије пионир ове науке ван универзитетеких кругова, Михаило Аврамовић, дао је прилог „Истраживање и проучавање социјалних појава у САД"; др. Н. Вучо „Развој социологије у Француској"; А. Пампу „Социологија и друштвене науке у Румунији"; др. М. Есих „Развитак социологије код Хрвата"; др. Ђ. Тасић „Општи преглед наше социологије и наших друштвених наука"; др. М. Константиновић „Идеје В. Богишића о народном и законском праву"; Д. Јанковић приказује рад Солвејевог института у Брислу, а др. Н. Мирковић стање друштвених наука на америчким универзитетима и ва Лондонском универзнтету. У публикацији је посвећена велика пажња критичком прегледу књига. Скоро све књиге које су се појавиле за последњих неколико година код нас, а делом и у иностранству, било то из области чисте социологије или осталих друштвених наука, критички су оцењене и приказане есенцијелно. Шнроко и обухватно дат преглед књига уводи читаоца у социолошку литературу, олакшавајући знатно оријентацију. „Социолошки преглед" по томе није осгао. само на висинама теориског расправљања проблема социологије, већ са великим разумевањем за практичну и педагошку страну, олакшава изучавање и сналажење у социологији и социолошкој литератури. //. Лилиђ.

САДРЖАЈ НЈРАВНИХ ЧАСОПИС4 А р х и в за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Михаило Илић. Садржај бр. 4, књ. XXXIX, за октобар 1939 год. Чланци: Др. Петар Струве: Полазни проблеми социологије економског живота, Др. Милан Тодоровић: Мишљења о државним дуговима код меркантилиста и камералиста, Др. Адам Лазаревић: О притвору дужника, Др. Јован Ђорђевић: Амерички федерални устав и федерализам у свету, Др. Војислав Поповић: Двоструко опорезивање и опорезивање предузећа са огранцима у више држава (крај). —- Административна хроника. — Судска хроника. — Оцене и прикази. — Итд. Садржај бр. 5, књ. XXXIX, за новембар 1939. Чланци: Др. Ђорђе Тасић: Прилог питању а техници поделе надлежности у савезним државама, Др. Љубомир Дуканац: Противречности у теорији васпитне заштите, Раде Вл. Радовић: Природноправна теорија монархистичког апсолутизма у политичкој философији војвођанских Срба, Милија Булатовић: Потстрекавање и помагање из § 66 ВКЗ. —• Административна хроника. — Судска хроника. — Оцене и прикази. — Итд. Југословенски економист. Главни уредник Др. Душан М. Пантић. Садржај бр. 7—8, за септембар—октобар 1939 год.: Др. Милан То-