Бранич
ПОРЕСКА РЕФОРМА И АДВОКАТИ
5
прибегавати другим срествима, која су много ефикаснија и мнојо сигурнија од једноставног апела на иначе укочени и угрожени привредни живот. Основне и битне промене у пореској новели тичу се углавном пореза на приход од предузећа, радњи и занимања односно пореза течевине. Остављајући по страни питање течевине од предузећа и радњи, ми •ћемо се овде задржати само код питања пореза течевине од занимања, а специјално пореза течевине адвоката. Адвокати, заједно са осталим слободним професијама, овим изменама и донунама, то се може слободно рећи, најтеже су погођени. Шта је меродавне кругове руководило да овако тешко погоде баш овај ред људи, ми се у то нећемо упуштати и не желимо нагађати, али да је адвокатски ред одиста тешко п.огођен и да ће опстанак многих адвокатских породица бити доведен у питање, го су ненобитне чињенице преко којих ни Адвокатска комора ни адвокатски ред не смеју прећи. 2) После ових кратких и сумарних запажања нека нам се допусти да у најкраћим потезима изнесемо оне битне и корените измене и допуне пореског закона, које се односе на адвокатуру и адвокате. При овом сумарном прегледу држаћемо се оног реда, кога се држи и сама Уредба и потрудићемо се, да укажемо на неоправданост и неправичност тих одредаба, које адвокатима одиста тешко падају и које не могу наћи оправдања за свој опстанак и своју даљу егзистенцију. Тако: а) прва важна, значајна и коренита а уз то и основна измена закона на штету адвоката бесумње је она из § 6 Уредбе, којом је измењен и допуњен чл. 42 Закона о непосредним порезима и којом је извршено прегруписавање адвоката као пореских обвезаника. По њој су адвокати, заједно са правозаступцима, јавним бележницима, лекарима, архитектима, инжењерима итд. преведени у категорију пореских обвезника из прве груне чл. 42 закона. Овим унапређењем из II у I групу адвокати су изједначени потпуно са индустријским и трговачким радњама; са банкама и банкарским установама; апотекама и санаторијумима; хотелима, кафанама, варијетеима и баровима; бродарским, железничким и саобраћајним предузећима итд. итд. За овакво прегруписавање адвокатског реда и сврставање његово у категорију пореских обвезника, који имају предузећа и радње и који своје послове обављају искључиво капиталом, није било ни основа ни разлога. Између адвокатуре и предузећа и радњи нема апсолутно никакве сличности. Јер, док предузећа и радње врше производњу, прераду и размену добара путем капитала, дотле адвокати као занимање иружају само услуге својим чисто интелектуалним радом. Рад адвоката по својој природи и начину пословања и по својим привредним делатностима и резултатима не може се идентификовати са радом предузећа и радњи и њихово сврставање у круг оне врсте привредних делатности, са којом адвокатура као занимање јавног поретка нема уопште никаквих додирних тачака, неда се бранити и правдати.