Бранич

4

„Б Р А Н И Ч"

по споразуму, право на издавање и продају маркица установљених за оправку судских зграда Уредбом од 10 јула 1939 год. Има и других идеја, а постоје и конбинације између пећ изложених солуција ...

Бора Н. Поаовић, адвокат — Београд. Пореска реформа и адвокати 1) На дан 23 децембра прошле године објављена је уредба о изменама и допунама Закона о непосредним порезима. Ова уредба, која данас већ има снагу закона, донета је на основу чл. 1 уредбе о изменама постојећих прописа и доношење нових од 16 септембра 1939 године. И тако уредба донета на основу уредбе постаје закон, који се у пуном обиму има примењивати већ од 1 јануара 1940 године према свима порескнм обвезницима. Нас. овде не интересује уставно-правна важност ове уредбе донете на основу уредбе, јер изузетне прилике диктују и изузетне мере. Нас овде интересују новине проведене кроз ову уредбу, које осетно тангирају цео привредни живот и све делатности у нашој земљи а које делимично у основи мењају већ израђени порески систем из 1929 године, који је унифицирао наше пореско законодавство. Специјално нас интересују пак оне одредбе ове уредбе, које се односе на адвокатуру и адвокате, те ћемо се у овом сумарном прегледу задржати само на њима. Нису нам познати мотиви и разлози, који су руководили меродавне факторе да ожитворе ову уредбу, јер мотиви и разлози за доношење исте нису прекорачили праг Министарства финансија. Још мање нам је познат порески ефектив, који нова пореска новела треба да утера у државну касу, пошто не располажемо статистичким податцима на темељу којих је овај ефектив прорачунат. Једино што знамо то је, да је нова пореска новела донета без учешћа и сарадње привредних кругова и професионалних корпорација у земљи, а у гаквој ситуацији могу се само нагађати мотиви и разлози: зашто су поједине начелне одредбе досадашњег пореског закона путем уредбе преиначене а поједине опет потпуно дерогиране и избачене из закона. Свесни смо прилика у којима се налазимо и знамо посигурно да остварење државних и народних циљева захтевају пуно више новаца него у редовним приликама. Верујемо и у то, да устаљени порески систем, који је овде онде одиста био неправичан и неравномеран, не одбацује држави онолико прихода, колико то захтевају данашње нередовне прилике у Европи, кад се за мале државе ради о бити или не бити. Па ипак при свем том не видимо разлога, да се једна пореска новела, која осетно засеца у интересе свих нас и која битно мења читав један ред сгвари, макар и у овим изузетним приликама, доноси иза затворених врата. И зато верујемо да ће пореска реформа од 23 децембра 1939 године дати негативне резултате и изневерити наде својих аутора и твораца, те ће се у случају потребе морати