Бранич

14

»Б Р А Н И Ч*

И по други пут се утврђује, да пуномоћје адвоката има бити већ прикључено актима предмета пре него што дође у виши суд. После кратког увода о пуномоћју у вези са правним леком, ми смо одмах прешли на Грађански парнични поступак, Закон о суд. таксама и Судски пословник са разлога, што се и други поступци супсидијарно позивају на Грађански парнични поступак а и зато, што су ова друга два закона при примени у најчешћој вези са Грађанским парничним поступком. Сада ћемо узети у разматрање неке одредбе Закона о ванпарничном поступку. ,У ванпарничном поступку примењују се прописи Грађанског парничног поступка у недостатку прописа у самом ванпарничном поступку. Да ли је овде потребно пуномћје у правном леку —• рекурсу? Присталице супротног гледишта нашему, без икаквог двоумљења, одговарају одречно, позивајући се на § 7 Вп. који гласи: у ванпарничном поступку није обавезно служити се адвокатом. Но суд може странку која често подноси неразумљиве, погрешне или недопуштене поднеске, упутити да своје предлоге и молбе подноси преко адвоката или јавног бележника, ако их у седишту суда има. Срески судови су, по правилу, ванпарнични судови. У извесним стварима и окружни судови, код којих ствари, неки пут, срески судови имају улогу помагача. Напротив, окружни судови су, по правилу, другостепени судови у ванпарничним стварима. Ванпарнични поступак долази, дакле, до примене највише пред среским као ванпарничним судом. Или, ванпарничии поступак долази до примене пред првостепеним судом, док се пред другостепеним судом обавља рекурсни поступак (у ужем смислу) у ванпарничним стварима. Из тога излази, да пред првостепеним судом није потребно заступање адвокатом. Тако само треба разумети § 7 Вп. Али, и друга реченица § 7 то исто значи. Иако није потребан адвокат, ипак првостепени суд може наредити оној страии која често подноси неразумљиве и друге неумесне поднеске, да своје предлоге и молбе подноси преко адвоката. Странка има могућности само да се у првостепеном поступку често обраћа суду. Иначе, ако је донета коначна одлука пред првостепеним судом, та се могућност, као правило, искључује протеком рока за правни лек. Значи да су чести предлози и молба везани једино за период који претходи коначној одлуци, што, опет, излази, да се такви предлози и молбе могу чинити само пред првостепеним као ванпарничним судом. И овом констатацијом јасно се утврђује, да адвокат није потребан учеснику само пред првостепеним судом пре доношења коначне одлуке. § б Вп. говори о предлозима и молбама односно поднесцима који ће по садржини имати предлоге или молбе, ако већ ти поднесци нису замењени записником састављеним пред судом. Опет § 12 Вп. припада одељку правних лекова. Учесник који не би био задовољан одлуком првога степена, може се послужити рекурсом — жалбом, — допушта пропис § 12 Вп. Дакле, жалба претпоставља коначну одлуку првога степена као и незадовољство код учесника због те одлуке. Супротно