Бранич

БЕЛЕШКЕ

и главне квалитете за адвокатски позив донео собои, долазећи Ш овај свет. Покојни Бора се интересовао и за рад професионалних установа, а нарочито у вези са радом и приредбама међународиих професионалних организација. Тако га видимо као делегата бившег Удружења јавних правозаступника за Србију и Црну Гору на скупштинама Савеза француских бароа, од којих је нарочито била од значаја скупштина у Ремсу, 17 маја 1928 год., којом нри* ликом је свечано отворена обновљена Палата правде. Пок. Бора је, затим, V више прилика учествовао на конгресима Међународиог Савеза адвоката као делегат, нрво Удружења јавних правозаступника а затим Адвокатске коморе у Београду. Тако пок. Бора је био делегат на претходној скупштини овога Савеза која је одржана У Паризу 2Гмаја 1928 год. на којој скупштини је донет Статут Међународног савеза адвоката. Учествовао је, потом, као телегат Адвокатске коморе у Београду на првом конгресу овога Савеза у Луксембургу од 14 до 17 маја 1931 год., на четвртом у Хагу од 28 до 31 јула 1932 год. и на петом у Дубровнику од 15 до 17 септембра 1933 год. Да се већ пети конгрес овога Савеза одржи у нашој 'земљи, у многоме има да се захвали и везама које је Бора имао н стално одржавао са колегама у Француској. На доцнијим конгресима пок. Бора није узимао активног учешћа, али никада није престајао да се интересује за рад и просперитет ове Међународне професионалне организације. Данас, када су све организације ове врсте морале да обуставе свој користан рад, и то за време чија се дужина не може догледати, потребно је да се прекид функције међународних организација ублажи мало чешћим освртањем на њихову ранију делатност и да се, нарочито у оваквим приликама, одаје признање људима који су за одржавање и напредак међународних заједница пружали своју помоћ. На листи неимара међународне организације адвокатског реда, име пок. Боре записано је на лепбм и видном месту. Покојни Бора показивао је интересовање и за професионалне ррганизације у земљи, нарочито у времену док је постојало Удружење јавних правозаступника, у коме је удружењу иеко време био члан Надзориог одбора. На редовној скупштини Адв. коморе у Београду, 27 октобра 1935, пок. Бора бно је изабран за члана испитне комнсије и ово наименовање задржао је све до октобра месеца 1938 год. На жалост, изабрани чланови испитне коМисије из адвокатског реда, на правном подручју Касационог суда у Београду, ни после једанаест година од доношења Закона о адвокатима, нису ступили у функцију, због 'немогућих специјалних законских одредаба, које одредбе, по једној чудној логици, имају свога разлога само и искључиво за ово правно подручје наше државе. Услед овога, ни пок. Бора није могао да обави ову дужност којом су га колеге одликовале и коју би он, сигурно, часно извршио. * Свладан тешком болешћу, нок. Бора Л. Поповић отишао је нре времена са овога света, јер по сназн и моћи свога духа, пок. Бора је остао млад и ако је био већ превалио шесдесету. Зато је његова смрт изненадила и још теже погодила његове најближе, —- које је он волео неизмерном љубављу а поред њих и све његове пријатеље и познанике. Вечан му помен! Мил. Ж. Живадиновић

БЕЛЕШКЕ О новој пореској реформи написао је финанцијални стручњак Др. ! Влатко Херков у сијечанском броју | свог „Финанцијског Архива" чла- ! нак, из којега преносимо ове став- ! ке: Сигурно је да изванредне прили- ј ке траже изванредне жртве. Једнако не може нитко оспоравати, да у тај час живимо у изванредно те-

шким приликама, које оправдавају и најтеже жртве, као нк то, да смо сви били свјесни, да није далеко час, кала ће се овакове жртве тражити. Иако према томе нису новн порезни прописи, које нам је донијела нова година, дошли неочекивано, они су изазвали констернацију у свим круговима порезних обвезника. Што више и револт, ко-