Бранич

80

„Б Р А Н И Ч"

ји није , неопраздан. Надлежни су фактбри сувише лако схватиди про-. вођење далекосежних оДредаба, које садржавају нови порески прописи. То доказује у првом реду чињеница, да је од дана објаве тих прописа у београдским новинама до дана важности тнх ирописа остављен рок од тек неколико дана, а у том року нису порески обвезници нити могли те прописе набавити, а камо ли да се упуте у толико тешку материју, која и стручњацима задаје потешкоће. То је велика омашка, која се не може ничим оправдати тнм више, што се за огрешење о нове прописе предвићају врло тешке казне, далеко теже од до сада у нашем пор. законодавству уобичајених. Али и сам садрлсај нових прописа одаје брзину, којом се радило. 1'лавна им је карактеристика помањкање система и непотпуносг уз премало уважавање припредних прилика. Порезни прописн морају бити такви, да не коче наравни развој привредне делатности, и да привреди уопће не дају силом крнви смјер. А нови прописи ће то свакако проузроковати. Паушалираше занатлија имаде нпр. неслућене носдедице, јер је изазвало отпуштање помоћника у тако великрм броју, да ће из тога настати нови тешки социјални проблем. И то само ради непотиуности односних прописа. Недостаје им као прелазна одредба, да је за наушадираље за ову годину мјеродавно, да ли је поједини занатли.ја кроз читаву 1939 г. упосливао највише два помоћника нли не. Услијед тога отпустом нрекобројних намјештеника и у часу подношења прпјаве може се получити паушалирање. Једнако недостаје пропис о занатлијама, којн дају своје производе на израду изван своје радионице на пр. на акорд. Оваквим се начином може успјешно изиграти закон, не само на штету државе, него и оних помоћника, који ће усли.јед тога остати без свог досадањег намјештења. Одредба о вођењу кшига изазвала је велики број напуста пословања. Минимални порез код течевине није ништа друго него порез на капитал, па ће изазвати бијег капитала из привреде. Одредбе о опорезивању иноземних подузећа за послове склопљене у држави не уважавајући међународне обичаје о

нзбјегавању двоструког опорезовања. па ће свакако имати своје реперкусије и у иноземству. Ио највећи је недостатак нових нрописа, да им мањак битни предуслов правне сигурности граћана. Недостаје им свакако везање по* реских власти на законитости. На пр. овлаштење пор. власти да раде по слободној оцјени има ће недогледних посљедица. Сама сумња тих власти, да пор. обвезник није у својим књигама исказао сав приход, даје им право на слободну оцјену. Ту своју сумњу не морају пор. власти ничим документирати. Протудоказ лежи на пор. обвезнику, а то је аморално! Јер како ће он доказ пор. властима пружити, ако се његовим књигама не вјерује, а за то негирање вјеродостојности не треба образложења. Брзину, којом се радило, доказује и непотпуност појединих одредаба. Нпр. код минималне течевине заборавило се одредбу о самоуправним прирезима. Што ће служити код тог пореза као темељ за одмјеру самоуправних приреза? Непотпуна .је одредба и о казненој одговорности заступника и пуномоћника, јер се заборавило на најважнију групу заступника. наиме на законске заступнике (заступници малодобника, управитељи стечајнина, оставина и сл.), на које се нови прописи не односе. Нејасноће у закону отежат ће рад пор. власти и појачат правну несигурност. У том предњачи одредба о пор. обвези самостадних фондова и задужбина. Које и какови све фондови и задужбине спадају под пор. обвезу? И у темељним су засадама правног поретка нови прописи опречни. Треба овдје само споменути финанцијске судове, који имају одоеђивати осјетљиве казне затвора, премда нису независни. И поописи о прометном порезу нису бољи. Беспотоебном промјеном тарифних бројева изазвана је савршена збрка. Кому је то требало? Највећи приговор новим прописима је тај, да су они донесени а да пор. власти нису претходно оспособљене да их поавилно н извпшују. Неспособност тих власти очиту.је се и код саме нентпалне власти, Министарства финаниија, које је тоебало поновим прописима, уредбама и наредбама много