Бранич

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА

тога одредити, а да тој својој дужности није до сада удовољила. Тако је нпр. предвиђено, да ће Одјељење пореза прописати начин вођеша књиге промета, али то — колико је нама познато — није учинило, премда се за невођење књиге промета предвиђају управо драконске казне! Већ овакав летимични поглед на нове прописе јасно доказује, да огш шј у којем смјеру не задовољавају. ТврдиМО* зато да ће се те промјеке морати и прије прве примје^ не подрвћи темељитој и стручној ревизији. То не може запријечити ии одбијање мјеродавних фактора! Чим се прије пак приступи тој ревизији, то боље, јер се не могу Јо.ш предвидјети све последкце, моје ће имати ови прописи. Из Одвјетника Бр. 2 свеска за фебруар 1940 год.). Да се продрма сав.јесг дужника. Ступ срамоте, ово средовјечно средство кажњавања, сигурно је данас несавремено, али то не значи да не би било потребно и оправдаио за извјеене кривице одредити неко слично средство, прилагођено савременоме схваћању. Неки нозитивни закони већ садржавају такво средство, нпр. приопћивање пресуде у новинама за кривице кажњи- ј ве по Закону о штампи и по Закону о сузбијању нелојалне утакмице. Но зашто оптерећивати суд с тим послом, ако је кривица о^ита? Тако се по с@ој прилици запитао власник београдског правнбг часописа „Правосуђе" прије иего ее одлучио да у истоме листу приопћ.и јазности кмена свих оних претплатника, који и након бројних о- ; помена осташе дужни претплату. У

задњем броју „ПравОсуђа" он је доиста ту одлуку и извршио. Читатељи добили су тако прилику да упознају људе, који воле да примају, а неће да дају, који — другим речима — воле жнвјети на рачун других! То се зове параситство, несоциалност. А има ли веће и очитије кривице од ове у данашње вријеме, којему је социјалност једна од битних ознака? Примјер је привлачан и многи чланови, који уредно плаћају а знаду колико нам посла и штете проузрокују немарни дужници, предложише нам да се за тим примјером поведемо. Предлог сматрамо умјесним, иако још оклијевамо да га коначно прихватимо. Но једно је сигурно: ако нетко сматра допуштеним унаточ могућности плаћања не вршити својих дужности пре.ма Адвркатској комори, чије чланство чини га одвјетником и даје му темељ егзистенције, онда је у још већој мјери допуштено Адвокатској комори да ради осигурања властите егзистенције приопћи у свом органу имена оних, који јој невршењем својих дужности егзистенцију угрожавају. Јер ако си оки хоће приштједјети сваки новац и сваки труд, зашто си онда Адв. комора, након толиких напора, не би приштједјела вишак труда и трошка, који би морала иначе улагати у оврхе и у дисциплинско кажњавање? Вјеројатно би нам се тим поводом јавили и дужници наших дужника, да нас упуте у предмет евентуалпе оврхе и да нам пот кажу како су њихови вјеровници одвјетници према њима строги и безобзирни, јер се — дакако — раЛ.п о њиховим тражбинама. Из Одвјетника Бр. 2 — свеска за фебруар 1940 год.).

САДРЖАЈ ПРАВНИЖ ЧАСОПИСА Архив за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Ђорђе Тасић. Садржај Бр. 2, књига ХБ за фебруар 1940. Чланци: Др. Ђорђе Тасић: Слободна сарадња правника, Сретен Вукосављевић: Постанак приватне земљишне својине у нас, Др. Божидар С. Марковић: Улога судске праксе и њено обрађивање, Др. Радомир Лукић: Члан 116 Устава и Уредба о Бановини Хрватској (у светлости теорије о тумачењу) — преглед новијег законодавства, — Међународно-правна хроника. — Екоиомско фин.ансијаска хроника. — Страни правни живот. — Судска хроника. — Оцене н прикази. — Белешке. — Преглед часописа. — Нове књиге. Одвјетник, орган Адвокатске коморе у Загребу. Уредннк Др. Иво Политео, Садржај Бр. 2 година XIV за фебруар 1940 год. Који Одвјетник